| НАЗАД НА ИНДЕКС NAZAD NA INDEKS |
1. Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.
2. Као што је писано код пророка: Ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојим, који ће припремити пут твој пред тобом.
3. Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове.
4. Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова.
5. И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у ријеци Јордану, и исповиједаху гријехе своје.
6. А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожни око себе; и јеђаше биље и дивљи мед.
7. И проповиједаше говорећи: Долази за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој.
8. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.
9. И догоди се у оне дане да дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану.
10. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега.
11. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи.
12. И одмах га Дух изведе у пустињу.
13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са звјерињем, и анђели му служаху.
14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о Царству Божијему.
15. И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље.
16. А ходећи покрај мора Галилејског видје Симона и Андреја брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари.
17. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас да постанете ловци људи.
18. И одмах, оставивши мреже своје, пођоше за њим.
19. И отишавши мало оданде, угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже.
20. И одмах их позва; и они оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за њим.
21. И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше.
22. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.
23. И бијаше у синагоги њиховој човјек с духом нечистим и повика
24. Говорећи: Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, Светац Божији.
25. И запријети му Исус говорећи: Умукни и изиђи из њега!
26. И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа и изиђе из њега.
27. И сви се запрепастише тако да питаху један другога говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да с влашћу заповиједа и духовима нечистим, и слушају га?
28. И отиде глас о њему одмах по свој околини Галилејској.
29. И одмах изишавши из синагоге дођоше у дом Симонов и Андрејев с Јаковом и Јованом.
30. А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за њу.
31. И приступивши подиже је узевши је за руку, и пусти је грозница одмах, и служаше им.
32. А кад би увече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бјесомучнике;
33. И сав град бијаше се сабрао пред вратима.
34. И исцијели многе болеснике од различних болести, и демоне многе истјера, и не допушташе демонима да говоре да знају да је он Христос.
35. А ујутро прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше Богу.
36. И за њим похиташе Симон и који бијаху с њим.
37. И нашавши га рекоше му: Сви те траже.
38. И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и ондје проповиједам, јер сам за то дошао.
39. И проповиједаше у синагогама њиховим по свој Галилеји, и демоне изгоњаше.
40. И дође к њему губавац молећи га, и на кољенима клечећи пред њим, и говорећи: Ако хоћеш, можеш ме очистити.
41. А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.
42. И кад му то рече, губа одмах отиде с њега, и очисти се.
43. И запријетивши му, одмах га удаљи.
44. И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсеј за свједочанство њима.
45. А он изишавши поче много проповиједати и разглашавати шта је било, тако да Исус није могао јавно у град ући, него бијаше напољу, у пустим мјестима, и долажаху к њему са свију страна.
1. И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч.
3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
5. А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји!
6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
7. Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
8. И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
9. Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
10. Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме:
11. Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.
13. И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.
14. И пролазећи видје Левија Алфејева гдје седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
15. И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, многи цариници и грјешници сјеђаху с њим и са ученицима његовим, јер их бијаше много који иђаху за њим.
16. А књижевници и фарисеји, видјевши га гдје једе са цариницима и грјешницима, говораху ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једе и пије?
17. И чувши Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грјешнике.
18. И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху, и дођоше и рекоше му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?
19. И рече им Исус: Могу ли сватови постити док је женик са њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
20. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дане.
21. И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.
22. И нико не сипа ново вино у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове, и вино се пролије и мјехови пропадну; него вино ново треба сипати у мјехове нове.
23. И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје.
24. А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!
25. А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим?
26. Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника, и даде их онима што бијаху с њим?
27. И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради.
28. Зато је Син Човјечији господар и од суботе.
1. И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку.
2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.
3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину.
4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху.
5. И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењена, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
6. И изишавши фарисеји одмах учинише вијеће против њега са иродовцима како би га погубили.
7. А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје,
8. И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему.
9. И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притјешњавају.
10. Јер многе исцијели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну.
11. И нечисти духови кад год би га видјели, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божији.
12. И много им пријећаше да га не разглашавају.
13. И изиђе на гору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.
14. И постави Дванаесторицу, да буду с њим, и да их шаље да проповиједају,
15. И да имају власт исцјељивати болести и изгонити демоне;
16. И надјену Симону име Петар;
17. И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надјену им име Воанергес, што значи синови грома;
18. И Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита
19. И Јуду Искариотскога, који га и издаде.
20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хљеба јести.
21. И кад то чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22. А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне.
23. А он дозвавши их, говораше им у причама: Како може сатана сатану изгонити?
24. И ако се царство само по себи раздијели, то царство не може опстати;
25. И ако се дом сам по себи раздијели, тај дом не може опстати;
26. И ако сатана устане сам на себе и раздијели се, не може опстати, него ће пропасти.
27. Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу његову, ако најприје јакога не свеже, и онда ће кућу његову оплијенити.
28. Заиста вам кажем: Сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили;
29. А који похули на Духа Светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду.
30. Јер говораху: У њему је дух нечисти.
31. И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32. И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.
33. И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34. И погледавши около на оне који сједе око њега, рече: Ево мати моја и браћа моја!
35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
1. И опет поче учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сјеђаше, а народ сав бијаше на земљи крај мора.
2. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој:
3. Слушајте: Ево, изиђе сијач да сије.
4. И кад сијаше догоди се да једно сјеме паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га.
5. А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље;
6. А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше коријена, усахну.
7. А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода.
8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.
9. И говораше им: Ко има уши да чује, нека чује!
10. А кад оста сам, запиташе га за ову причу они око њега са Дванаесторицом.
11. И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива,
12. Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се опросте гријеси.
13. И рече им: Зар не разумијете причу ову? А како ћете све приче разумјети?
14. Сијач ријеч сије.
15. А покрај пута, гдје се сије ријеч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме ријеч посијану у срцима њиховим.
16. Тако и они посијани на каменитим мјестима јесу они који кад чују ријеч, одмах је приме с радошћу, обучен и присебан; и уплашише се.
17. Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због ријечи, одмах се саблазне.
18. А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч,
19. Али бриге овога вијека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше ријеч, и без рода остане.
20. А они на доброј земљи посијани, јесу они који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
21. И говораше им: Еда ли се свјетиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свијећњак постави?
22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видјело.
23. Ко има уши да чује, нека чује!
24. И говораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.
25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
26. И говораше им: Тако је Царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;
27. И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да он и не зна.
28. Јер земља сама од себе донесе најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29. А кад сазри род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
30. И говораше: Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31. Оно је као зрно горушично које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;
32. А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.
33. И таквим многим причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.
34. А без приче не говораше им ни ријечи. А ученицима насамо тумачаше све.
35. И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну.
36. И они, оставивши народ, узеше га као што бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.
37. И настаде велика бура од вјетра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне.
38. А он бијаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?
39. И уставши запријети вјетру, и рече мору: Ћути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика.
40. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере?
41. И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: Ама ко је овај да га и вјетар и море слушају?
1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.
2. И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човјек с духом нечистим,
3. Који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4. Јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.
5. И стално ноћ и дан он бјеше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем.
6. А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.
7. И повикавши из свег гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!
8. Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!
9. И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име; јер нас је много.
10. И молише га много да их не шаље из оног краја.
11. А ондје по бријегу пасијаше велико крдо свиња.
12. И молише га сви демони говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде; и утопише се у мору.
14. А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило.
15. И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.
16. И испричаше им они што су видјели шта се догодило бјесомучноме, и о свињама.
17. И почеше га молити да иде из њихових крајева.
18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бјесомучан да буде с њим.
19. А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.
20. И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.
22. И гле, дође један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.
23. И мољаше га много, говорећи: Ћерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.
24. И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га.
25. И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви,
26. И много препатила од многих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било,
27. Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.
28. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.
29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.
30. И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31. И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?
32. И он се обазираше да види ону која то учини.
33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.
34. А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!
35. Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?
36. А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!
37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.
38. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.
39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.
40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.
41. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!
42. И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.
1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.
2. И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3. Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.
4. А Исус им рече: Нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.
5. И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.
6. И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.
7. И дозва Дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу:
9. Него обувени у сандале, и не облачити двије хаљине.
10. И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде.
11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.
12. И отишавши проповиједаху да се покају.
13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху.
14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.
15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка.
16. А кад чу Ирод, рече То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих
17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата својега, јер се ожени њоме.
18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега.
19. А Иродијада бјеше кивна на њега, и хтједе да га убије, али не могаше.
20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским.
22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.
23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.
24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља.
25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.
26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи.
27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.
28. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој.
29. И чувши ученици његови дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб.
30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људи научише.
31. И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.
32. И отидоше лађом у пусто мјесто сами.
33. И видјеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пјешице из свију градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега.
34. И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се на њих, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.
35. И кад би већ касно, приступише к њему ученици његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;
36. Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер немају шта јести.
37. А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу?
38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.
39. И заповједи им да их посаде све по групама по зеленој трави.
40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет.
41. И узевши оних пет хљебова и двије рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима.
42. И једоше сви, и наситише се.
43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.
44. А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи.
45. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.
46. И раставши се са њима отиде на гору да се помоли.
47. И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну.
48. И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе.
49. А они, видјевши га гдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше;
50. Јер га сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
51. И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се.
52. Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено.
53. И прешавши на земљу дођоше у Генисареm