|
|
KULTURA STARODRVENIH SRBA
|
|
|
|
Pisani tragovi o Srbima
iz Indije datiraju od pet do sest hiljada godina, a u Evropi
od preko tri hiljade godina.
Rus Moraskin je pisao da su Srbi jos u svom indijskom
kraljevstvu bili na najvisem stepenu prosvete i
obrazovanosti, za to doba. Takodje, Kinezi su zapisali da su
Srbi napredovali u prosveti i da je njihov car Tanca jos
tada izdavao zakone. Grcko-rimski istoricar Straban kaze za
Srbe iz Kaspijske Serbanije da su trgovali jos od dolaska iz
Indije i da su na odeci nosili zlato.
Gilferding za Balticke Srbe kaze da su imali velike gradove,
sa razvijenom umetnoscu, zanatstvom i trgovinom, cime su
zadivljavali druge narode. Mavro Orbini navodi da su
Balticki Srbi u politici imali izvrsne zakone i pohvalne
obicaje. Srpski istoricari Kovacevic i Jovanovic zapisali su
da su ti pradavni Srbi upotrebljavali zelezo, bakar, olovo,
srebro i zlato. Jirgen Spanut je u svojim studijama zapisao
da su na Sinajskom poluostrvu jos 4000 godina pre n.e.
postojali rudnici bakra "Timna" na oko 60
kvadratnih kilometara sa oko 5000 podzemnih tunela i da su u
tim rudnicima pronadjeni natpisi, kako on kaze na "filistickom"
pismu, sto je identifikovano kao pismo kojim su se sluzili
Srbi.
A Racki pise da su kod Srba pre 2500 godina bila razvijena
zemljoradnja i trgovina zitom, te da su bili veste zanatlije,
rudari, dobri graditelji brodova i poznavali su staklo.
Sreckovic pise da su Srbi u Solunskoj Srbiji negovali svoju
pismenost i na svoj jezik preveli svete knjige. On takodje
kaze da su Neretvljani bili najbolji trgovci i da su imali
jacu flotu od Mletacke. Slicno je tvrdio i sam Julije Cezar
u svoje vreme. Imali su cak svoje tkanine, koje su izvozili
i koje su bile veoma cenjene u Carigradu.
I konacno, akademik Stojan Novakovic tvrdi da postoje dokazi
da je u Srbiji vec u desetom veku postojao snazan knjizevni
pokret, u Zeti i Raskoj, na kojim temeljima je izgradjena
prosveta, knjizevnost i zakonodavsvo Nemanjicke Srbije.
Dr Jovan Deretic nalazi pojavljivanje imena Srba i u Bibliji,
sto je mnogo ranije od zvanicne nauke. Po njemu Srbi su
ostavili bezbrojne tragove, svuda gde su ziveli. Tako, u
Maloj Aziji je postojao grad Sard u kome su prvi put
osnovane skole za matematicare, istoricare, muzicare i
astronome. U tom gradu prvi put u ljudskoj istoriji
predvidjeno je pomracenje sunca. Svrseni ucenici ovih skola
odlazili su u velike gradove i drzali predavanja. Jedan od
njih, Grk koga pominje Ksantos, otisao je u Atinu i drzao
predavanje, ali ga vecina slusalaca nije razumela jer su svi
strucni izrazi bili na srpskom. Otuda i podatak da su Grci
Srbe nazivali Ksantosima.
Po podacima sakupljenim u Vatikanu, pa cak i u "Svetom
pismu", Deretic zakljucuje da su Arijevci, Heti, Geti,
Iliri ili Kelti sve Srbi. A dr Ranka Kuic, prvi keltista na
Balkanu i strucnjak uvrsten u 2000 najistaknutijih
stvaralaca na zemaljskoj kugli, svojim delom "Srpsko-keltske
paralele" dokazuje gotovo genetsku srodnost danasnjih
Velsana, mnogih Iraca i Skota sa Srbima. Otud je i ponela
nadimak "Ranka Velsanka".
Ona je svoje delo pokazala na svim geografskim pojmovima na
terenima koje su nastanjivali Kelti i Srbi.
Savremeni istoricari tvrde da je prihvatanjem nordijsko
germanske istoriografske Berlinsko-Becke skole Srbima nanet
udarac mitskih razmera. Cvijic je Srbe opisao kao veoma
inteligentan narod, ali i veoma eksplozivan. P. Dragosavac
tvrdi da Akademija nauka nikada nece zavrsiti srpski recnik,
a sto je jos tragicnije da isti jos uvek tretira kao
srpsko-hrvatski.
On takodje istice potrebu za izradom srpsko-sanskritskog
recnika. Na svu srecu takav recnik moze se uskoro i
ocekivati, posto na njemu radi Branislava Bozinovic.
Natasa Lukic sugerise kao kluc da je dobro iznaci balans
izmedju zelja i stvarnosti, kako nas preuvelicavanje nebi
odvelo od puta za "vise interese". Jelena
Milutinovic kaze: "Kad je Gete procitao Hasanaginicu,
izjavio je da narod koji ima takvu poeziju zasluzuje da bude
prestizan evropski narod, narod koga ce svi evropski narodi
izucavati upravo zbog toga".
Ne tako davno, 1984 godine, svetsku javnost uzdrmao je
Meksikanac Robert Salinas Prajs objavom knjige "Homerova
slepa publika", kojom je ustvrdio da Troja nije u Maloj
Aziji vec u dolini Neretve i da je Neretva ustvari drevna
anticka reka Skamander a Gabela je Troja. Robert Salinas u
svojim istrazivanjima i dalje traga za nasim istinama.
Narocito ga privlaci misteriozna planina Rtanj, za koju
tvrdi da je to srpski Olimp. On takodje zakljucuje da je
Balkan pupak sveta.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
