ЂОРЂЕ ПЕТРОВИћ КАРАЂОРЂЕ врховни вожд српски 1804-1813

Карађорђе је потекао из сиромашне породице. Средином 1787. године његова породица је пребегла у Срем да би избегли турску одмазду. Карађорђе је ступио у службу манастира Крушедола, а крајем исте године је уцествовао у неуспелом аустријском нападу на Београд. За време аустријско-турског рата борио се у западној Србији и тада је стекао драгоцено војницко искуство, које це применити у Првом српском устанку.Устанку је претходио крвави обрацун Турака са највиђенијим Србима, познат као "сеца кнезова". До сеце је дошло када су дахије Београдског пашалука дознале да Срби спремају заверу против њих. Убијање српских народних првака изазвало је још веце огорцење народа, народни отпор и прве озбиљне сукобе. Године 1804, 2. фебруара одржан је народни збор у Орашцу, на коме су угледни народни представници из

 Шумадије изабрали Карађорђа за вођу устанка. Уз помоц Станоја Главаша, Карађорђе је одмах предузео кораке ка бржем ширењу устанка, а локалне отпоре је повезао у јединствен општенародни покрет.Од марта месеца исте године Карађорђе се у службеним документима потписивао као "вожд", "перви предводитељ", "врховни војвода", "комадант од Сербије".Одбијајуци преговоре са дахијама, Карађорђе је инсистирао на њиховом напуштању Београда, укидању феудалних спахијских односа и завођењу унутрашње аутономне управе у Београдском пашалуку. Пошто Турци нису пристајали на овакве услове, борбе су настављене и током 1805. године. Поцетком наредне године устанак је изашао из оквира Београдског пашалука. Средином те године устаници су разбили турску офанзиву и уследила је велика победа на Мишару (13. августа). Крајем 1806. године ослобођен је Београд, а 1807. године Шабац и Ужице.Те победе и поцетак Руско-турског рата крајем 1806. присилиле су Турке на преговоре о миру. Потписан је такозвани "Ицков мир", по коме је Србија требало да постане вазална кнежевина Турског царства, везана само плацањем годишњег данка и држањем у Београду једног царског представника. Међутим, амбиције Карађорђа су биле ослобађање свих Срба под турском влашцу и стицање пуне независности. Због тога је ступио у нови савез са Русијом, и у пролеце 1807. године наставио је рат против Турака.Притешњен Наполеоновим походом на Русију, руски цар Александар И је, после вишемесецних преговора, потписао мир са Турцима 28. маја 1812. године. Према одредбама тог споразума, Србија је само добила неке самоуправе, док је турској војсци остављена слободна могуцност да поново запоседне вец ослобођене градове. Тиме ни Срби ни Турци нису били задовољни. Године 1813. Турци су покренули велику офанзиву и успели су да сломе отпор устаника на Морави, Дрини и Тимоку. У јесен исте године Карађорђе и најистакнутије српске војводе су били принуђени да пребегну у Аустрију.Године 1816. Карађорђе је приступио грцкој "Хетерији", цији је план био заједницки устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе, по узору на некадашњу Византију. Карађорђе је изабран за вођу тог устанка. Тајно је дошао у Србију у јулу 1817. године како би се договорио са Милошем Обреновицем о заједницкој акцији. Међутим, Милош је из "државних разлога" наредио да се Карађорђе убије. Наређење је извршено у ноци између 13. и 14. јула 1817. године у месту Радовању код Смедерева.





АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИћ

кнез 1842-1858

Александар Карађорђевиц је син Ђорђа Петровица, осниваца династије Карађорђевица и вође Првог српског устанка.Александар је детињство и младост провео са родитељима у емиграцији. У Србију се вратио 1839. године. Постао је цлан суда, а затим и поруцник-ађутант кнеза Михаила Обреновица. Како је Михаило водио деспотску политику, уставобранитељски режим га је натерао да 1842. године оде из земље. На његово место је доведен Александар. Међутим, руска влада је била незадовољна овом одлуком и тражила је да се избор поништи и да се сазове нова скупштина, која би поново бирала кнеза. Али нова скупштина је ипак потврдила избор Александра.Дошавши тако на престо без своје заслуге, Александар је од самог поцетка настојао да уцврсти своју власт. Сурово се обрацунавао са обреновицевцима, у цему је тесно сарађивао са Уставобранитељима. Због тога је временом упао у оштре сукобе са првацима новог режима.Ни по својим квалитетима, ни по образовању, Александар није могао да одигра неку знацајнију улогу у политицком животу Србије. Остао је доста пасиван у време када су се у земљи формирале разлиците партије, које су све водиле одлуцну борбу за власт.Ипак, Александар се ангажовао за увођење модерног административног уређења, правосуђа и реформу школе.У спољној политици за његову владавину се везује успешан излазак из политицке кризе у коју је Србија била увуцена услед Кримског рата који су Енглеска, Француска и Турска уз помоц Аустро-Угарске водиле против Русије.Кнез Александар је збацен са власти на Светоандрејској скупштини децембра 1858. године, када је на престо други пут доведен Милош Обреновиц.



ПЕТАР И КАРАЂОРЂЕВИћ краљ Србије 1903-1918 краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (18. новембар 1918 -1921)
  
После Мајског преврата 1903. године у коме је убијен последњи владар из династије Обреновица, на власт у Србији је по треци пут дошла породица Карађорђевица, која је владала наредне цетири деценије.Петар Карађорђевиц се школовао у Београду и Женеви, у Паризу је завршио војну школу Сен-Сир, а као поруцник и вишу војну школу у Мецу. Борио се на страни Француске у француско-пруском рату, и уцествовао је у босанско-херцеговацком устанку под именом Петар Мркоњиц, када је безуспешно нудио своју сарадњу кнезу Милану Обреновицу.На српски престо је ступио у својој педесетдеветој години, као зрео и изграђен цовек. Увиђајуци да је тежња за самовлашцем и недовољан слух за жеље народа довела до пропасти његове претходнике из династије Обреновица, Петар се приклонио уставној монархији, скупштинској и странацкој слободи. Његова одлука да буде демократски и уставан владар, као и искрено и лојално спровођење те одлуке, решило је у Србији многа унутрашња питања. Снаге које су се дотле трошиле на јалове унутрашње, партијске и династицке борбе, сада су се окренуле раду на снажењу државе и припремама за велике националне и државне задатке.Истовремено, Србија је доживела убрзани привредни напредак. Изграђене су железнице, активиран је рецни саобрацај, развијају се трговина и занатство, и поциње стварање индустрије. Све је то допринело да се земља потпуно укљуци у европску и светску привреду.Владавина краља Петра обележена је трима ослободилацким и победницким ратовима: Првим балканским ратом 1912. године, Другим балканским ратом 1913. године и Првим светским ратом вођеним од 1914. до 1918. године.Тајна завереницка организација Црна рука, коју су цинили официри, и даље је била врло активна. После мајског преврата 1903. године, она је оснажила и имала је доста утицаја на политицки живот земље. Под њеним утицајем, краљ Петар се 22. јуна 1914. године повукао, преневши вршење краљевске власти на престолонаследника Александра.У сецању целог свог народа краљ Петар И Карађорђевиц је остао запамцен као омиљени и праведни владар, који је заједно са својом војском прошао кроз најтежа искушења Првог светског рата: прелазак преко Албаније и избеглиштво у Грцкој. Како је Први светски рат донео ослобођење Словенима који су живели у Аустријској монархији, краљ Петар је био први краљ Срба, Хрвата и Словенаца у заједницкој држави.Умро је 1921. године.




АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИћ наследник престола (од 1909) регент Србије (од 1914) регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1. децембра 1918) краљ Краљевине Југославије (1921-1934)
  
Александар Карађорђевиц је други син краља Петра. Постао је престолонаследник 1909. године, пошто се његов старији брат Ђорђе, услед болести, одрекао престола.Александар се школовао у Женеви, Петрограду и Београду. Уцествовао је у Балканским ратовима, као номинални командант Прве армије. Године 1914. је постао регент Србије, а у Првом светском рату је био врховни командант српске војске.Како је из Првог светског рата Србија изашла као једна од победницких земаља, регент је искористио повољну политицку ситуацију на Балкану и у Европи, и 1. децембра 1918. године је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у заједницку Краљевину СХС.У земљи су тада постојале две јаке политицке струје: једну је предводио Никола Пашиц са радикалима, а другу регент Александар. Обе струје су се слагале око централистицког уређења земље, али су биле супротстављених мишљења о томе ко це владати земљом. Пашицева струја се залагала за уставну и парламентарну монархију, а Александар је тежио да уцврсти своју лицну власт.Године 1921, 28. јуна, донет је Видовдански устав, којим је Александар добио широка овлашцења у управи и законодавству. Исте године, у августу, умро је краљ Петар и Александар је ступио на престо. Наредни потези које је повукао представљали су отворено кршење основних демократских нацела: доношење Обзнане 1920. године, Закона о заштити државе 1921. године, укидање Видовданског устава 6. јануара 1929. године и завођење диктатуре, познате као шестојануарска диктатура.Александар је убијен приликом његове званицне посете Марсеју, 9. октобра 1934. године. Атентатори су били припадници Вослободителне македонске револуционарне организације (ВМРО), цији је циљ био стварање Велике Македоније која би, уз садашњу Македонију, обухватала и делове Грцке, Албаније и Бугарске. После атентата,Александра је наследио његов најстарији син Петар.



ПЕТАР 2. КАРАЂОРЂЕВИћ краљ Краљевине Југославије (1934-1945)
   
Петар је најстарији син краља Александра И Карађорђевица. На престо је дошао после убиства свог оца 9. октобра 1934. године. Петар је тада био малолетан, па је власт у земљи преузело Намесништво на целу са принцем Павлом Карађорђевицем, сином рсена, брата краља Петра И Карађорђевица.Године 1941, 25. марта, влада Југославије је приступила Хитлеровом Тројном пакту. То је изазвало револт у народу, масовне демонстрације и априлски рат. Војска је извршила пуц којим је укинула Намесништво, а на власт је доведен Петар ИИ, који је још увек био малолетан.После напада Немацке на Југославију, млади регент и југословенска влада су 15. априла исте године напустили земљу. У избеглиштву у Енглеској остали су до краја Другог светског рата. Петар ИИ је из Лондона давао подршку цетницком покрету на целу са генералом Дражом Михајловицем, кога је поцетком 1942. године именовао за министра војске, морнарице и ваздухопловства. Због тога му је 29. новембра 1943. године Антифашистицко веце народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) забранило повратак у земљу, с тим да се питање краља и монархије реши вољом народа по ослобођењу. Након референдума из 1945. године Уставотворна скупштина Југославије је укинула монархију, а Петра ИИ са целом династијом лишила је династицких права. Југославија је постала република а њен први и доживотни председник Јосип Броз Тито.





Принц престолонаследник Александар ИИ се 1972. Год. , у Вилламанриqуе де ла Цондеса (Шпанија), оженио Њеним царским и краљевским висоцанством Принцезом Маријом де Глоријом од Орлеана и Брагансе, из бразилског Царског Дома. Из тог брака су родена три детета: најстарији син - Принц Петар - роден је 1980. год. у Цикагу, у држави Илиноис, а близанци - Принцеви Филип и Александар - 1982. год. у Ферфаксу, у држави Вирџинија (САД). Брак је оконцан 1983.Године 1985., у Лондону, Принц престолонаследник се оженио Катарином Батис из Атине. Кум је био Његово Велицанство грцки Краљ Константин . Породица живи у Лондону, где млади Принцеви похадају школу и колеџ.Принц престолонаследник Александар ИИ воли скијање, једрење, скијање на води, роњење и подводну фоторафију. Године 1972. био је шампион у скијању британске војске. Интересују га и музика, информациона технологија и текуца збивања.



Историја Династије

Династија Карађорђевић стара је два века. Године 1804. имућни српски трговац Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе, подигао је Србе у устанак против Отоманске империје, која је Балкан држала под својим јармом.
Устанак је био успешан, и Карађорђе је оформио владу у Београду. Године 1811. проглашен је за владара, а његова породица добила право наслеђа.

19. век

Године 1813. Турци су се вратили у Београд, а Карађорђе се повукао у Аустрију. Његов син, Кнез Александар И, вратио се у Србију као владар 1842. год., али је 1858. год. свргнут са престола.

Године 1903. Скупштина је одлучила да Принц Петар Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са Краљем Петром И у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам Краљ је већ раније био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О Слободи".

Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год. резултирали територијалним ширењем Србије, бес због аустријске анексије Босне и Херцеговине тињао је у суседним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за независношћу од Аустрије, довела је до атентата на аустријског Надвојводу Франца Фердинанда 1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница И Светског рата.
После Првог светског рата

Пред крај рата 1918. год. представници три јужнословенска народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца под круном Петра И, који је преминуо три године касније.

Краљ Александар И, који је од 1914. год. вршио дужност Принца Регента уместо болесног оца, прославио се у народу као учесник Балканских ратова и И Светског рата. Године 1922. оженио се румунском Принцезом Маријом. Имали су три сина: Престолонаследника Петра и Краљевиће Томислава и Андреја.

Нова краљевина суочила се са многим проблемима. Суседне државе желеле су делове њене ториторије, а трвења између Хрвата и Срба су расла. Године 1929. постало је јасно да Краљ нема другог избора до да наметне непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши да ће у преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се постигне национално јединство и искорени корупција државног апарата. Године 1934. Краља је у Марсеју, убио македонски терориста који је радио за рачун хрватских екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски министар спољних послова Луј Барту.

Син Краља Александра И, Престолонаследник Петар, имао је само 11 година када му је отац убијен, а он постао Краљ. Додељена су му три регента. Његов стриц, Принц Павле, ожењен грчком Принцезом Олгом - постао је један од регената.

Други светски рат – укидање Монархије од стране комуниста

До 1941. год. сви југословенски суседи су пали под контролу нациста. Упркос пробританске оријентације Принца Павла, у тежњи да избегне крвопролиће, Регент је осећао обавезу да потпише пакт о ненападању са Немачком и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. Принц Павле и друга два регента, као и Краљевска влада, свргнути су војним ударом, а млади Краљ Петар ИИ проглашен је пунолетним.

Недељу дана касније Немачка, Бугарска, Мађарска и Италија напале су Југославију и војска је била принуђена да капитулира. Краљ Петар ИИ и југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон, где су се поридружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом Европе.

Југославија је раскомадана како би се удовољило захтевима Италије, Бугарске, Мађарске и Немачке, и свеже проглашене марионетске државе Хрватске. Упркос слому Југословенске војске у земљи су се оформила два супарничка покрета отпора. Први је био Краљевска војска у Отаџбини, позната и као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.

Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се преорјентисали на Тита. Године 1944., у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу.

Наредне године, у новембру, монархија је незаконито укинута, без референдума, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије. Краљ Петар ИИ никада није абдицирао.

17. Јула 2001. године Пестолонаследник Александар ИИ, његова супруга Принцеза Катарина и његова три сина, Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар вратили су се у свој дом, Краљевски Двор у Београду. Краљевски Двор је био резиденција Краља Александра И и Краља Петра ИИ. Краљевска Породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.


Син-првенац Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Павла Карађорђевића и Њенога Краљевскога Височанства Кнегиње Олге, унук Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Арсена, млађег брата Његовога Краљевскога Височанства Краља Петра I Ослободиоца, праунук Кнеза Александра, најмлађег сина Вожда Карађорђа.
Доајен Краљевског Дома, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар рођен је 13. августа 1924. године у Вајтлоџу (Велика Британија). По мајчином родослову, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар је од руске Светородне Царске Лозе Романова, грчких и данских Краљева и Кнежева: баба му је Њено Царско Височанство Јелена Владимировна, Велика Војвоткиња Русије, а прабаба Њено Царско Височанство Велика Војвоткиња Русије Олга Константиновна. Деда по мајци, Његово Краљевско Височанство Кнез Никола од Грчке и Данске је био трећи син Кнеза Виљема од Данске, Његовога Краљевскога Височанства грчког Краља Ђорђа I.
Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Карађорђевић, према породичном правилнику Краљевског Дома од 1930. године, носи титулу Кнез од Југославије.
Студираo у колеџу Итон (Енглеска).
У изгнанству од краја марта 1941. године: Грчка, Египат, Кенија. У Другом светском рату учествовао као пи&#