-Добрица Ерић Ја кћи Божја Србија изјављујем драговољно кроз ланце и жицу пред сведоцима Силом, Муком и Неправдом да крива сам и да признајем кривицу! Крива сам што сам неко а не нико и нетко Крива сам што у доба општег Србобрста идем у православну цркву додуше, поретко и што се крстим овако с три прста! Крива сам што јесам а треба да нисам Крива сам одавно што стојим усправно и гледам у небо, уместо у траву Крива сам што се дрзнух против кривде крива сам што опет славим своју крсну славу! Крива сам што пишем и читам ћирилицом Крива сам што певам смејем се и псујем (а понекад и лајем) Крива сам, и признајем да не знам што знам, и да знам што, не знам Крива сам и да завршим с највећом кривицом (пре него што се заценим од смеха) Крива сам, тврдоглавка што сам Православка и Светосавка и што не верујем у свети злочин и опроштај греха! Крива сам и грешна, дакле што постојим и кад већ постојим и још дрско стојим што бар не признам да не постојим! Ако то признам да сачувам главу изгубићу часни крст и крсну славу Ако не признам црно ми се пише цео свет ће на моју Земљу да кидише Руље бивших људи лопова и гоља чопори робота и других монструма кидисање на моје воћњаке и поља и на моје беле куће поред друма око којих, као најлепше одиве цветају трешње, јабуке и шљиве (...) Моја ружна слика озарена лика коју умножавате у вечери и јутра то је слика ваше свести и подсвести То нисам ја, споља то сте ви - изнутра! Много смо важне Земљо моја мила Ја и Моје сестре Истина и Правда чим се на нас дигла оволика сила чим су на нас зинуле кривда и неправда Шта ће овде џихадлије крсташи амери који Ми череце синове и кћери Мора да су чуле белосветске банде да имамо златна Срца па их ваде да их пресаде у сопствене груди не би ли и они тако били људи (...) Ја се не плашим смрти црне дуге већ ропског живота и болести дуге Смрт је честа појава међ нама Србима као што су пролеће лето јесен зима И није страшнија поготово дању од суше поплаве земљотреса мраза кад је човек сретне на своме имању окађене душе и светла образа Злонамерници сити и манити све ми забранисте у рођеној кући ал не може ми нико забранити да певам и да се смејем, умирући А то се вама више не догађа ни кад свадбујете ни кад, вам се рађа! Поштедите ме коца и конопца и разапните ме на врху планина као ваши праоци што су мог праоца Исуса Христа Назарећанина Ја ћу да гледам а ви зажмурите Иначе ће вам се очи распрснути од сјаја мог лица Само пожурите Што ме пре разапнете пре ћу васкрснути! |
|
Copyright by СрбијаЗемљаХероја 2006-2008 |