| |
ПОСЛОВИЦЕ
Ако хоцес
кога да
познас,подај
му власт.
Ако цинис
добро,не
ударај у
велико
звоно.
Ако је го,
али је соко.
Ако је и
колиба,
наса је.
Ако неце
зло од тебе,
бези ти од
зла.
Бјези куд
ти је воља,
од себе не
утјеце.
Благо
ономе ко
зна да не
зна, а хоце
да зна.
Боље је у
колиби
пјевати
него у
двору
плакати.
Боље се с
јунаком
бити, него с
рђом
љубити.
Вода
сваста
опере до
црна
образа.
Где је
много
прице мало
је рада.
Да се права
истина
позна,треба
цути два
звона.
Добро се не
позна док
се не
изгуби.
Добра зена
празну
куцу цини
да је пуна.
Ђе це
круска но
под круску.
Злато је
цисто и у
прљавој
кеси.
Златан
ланац
слободу не
пруза.
И сунце
пролази
кроз
каљава
места али
се не окаља.
Једна
греска,вецна
мука.
Језик је
висе глава
посекао
него сабља.
Кад се
слозе и
слаби су
јаки.
Ко неце
брата за
брата, он це
туђина за
господара.
Ко нема
сокола и
кукавици
се весели.
Ко свој
мозе бити,туђ
нек не буде.
Ко хоце
цасно,не
мозе ласно.
Коме
свијет
кроји капу,онај
иде без
капе.
Кривац се и
сенке боји.
Лако је иза
сест
волова
гурати
плуг.
Ласно је
говорити,ал’
је теско
творити.
Ласно је
туђим
рукама за
врело
гвозђе
хватати.
Људи су
густо
посијани,
али
ријетко
ницу.
Мала
сјекира
велики дуб
повали.
Над силом
сила је
правда.
Ниједна
мука није
довијека.
Није зита
без кукоља
ни народа
без изрода.
Није
никаква
мајсторија
међу
добрима
добар бити.
Отето-
проклето.
Од прута
бива
велико
дрво.
Постење је
равно са
зивотом.
Реци треба
мерити,а не
бројати.
Свагђе је
добро,али
код куце је
најбоље.
Свак по
себи суди о
другоме.
Сто је висе
брдо, то је
дубља доља.
Сто висе
силе, висе и
зла.
Тиха вода
бријег
рони.
Туђе је све
лијепо, али
је своје
најљепсе.
У коло кад
хоцес,из
кола кад
пусте.
Цини
другом сто
је теби
драго да ти
се уцин Ако
желис
језгро,сломи
љуску
Ако будеш
мост,свако
це да те
гази
Ако имас
машице,не
хватај
ватру
рукама
Ако је и
тешко
живети,опет
је живот
сладак
Ако је на
гувну,није
у амбару
Ако
купијеш
често оно
што ти не
треба,скоро
ћеш
продавати
оно што ти
треба
Ако не
можемо
како
хоћемо,а ми
како
можемо
Ако не
почнеш,нећеш
ни
завршити
Ако у
старости
желиш
одмор,мораш
у младости
унети
напор
Бадава је
добро семе
кад је
рђаво
орање
Батина има
два краја
Без збора
нема
договора
Без
једнога
човека
може вашар
бити
Без муке
нема науке
Бисер не
ваља пред
свиње
просипати
Благо оном
ко се туђом
штетом
опамети,а
тешко оном
који
својом
мора
Богатство
никад није
сито
Боља је
поштена
смрт него
срамотан
зивот
Боља је
своја
проја него
туђа
погача
Боље икад
него никад
Боље и
дваред
питати
него
једаред
заићи
Боље је
нешто не
знати него
наопако и
зло знати
Боље је
умети него
имати
Боље
празна
кеса него
празна
глава
Боље се од
по пута
вратити
него
рђавим до
краја ићи
Боље с
мудрим
орати него
с лудим
вино пити
Боље сув
хлеб с
поштењем
него колач
с
непоштењем
Ватра и
вода су
добре
слуге,али
зли
господари
Велике
рибе
велику
воду траже
Весело
срце пола
здравља
Већа глава
више
главобоље
Виноград
не иште
молитве,него
мотике
Више ваља
грам
памети
него ока
снаге
Више је
људи
помрло од
јела и пица
него од
глади и
жеђи
Више ум
замисли
него море
понесе
Вјешт гору
ломи,а
невјешта
гора
Во се веже
за рогове,а
човјек за
језик
Време
донесе све
ко га
дочекати
уме
Време је
највећи
господар
Време се
позна по
ветру,отац
по детету,а
домаћин по
чељадма
Вук длаку
мења,али
ћуд никако
Гвожђе се
кује док је
вруће
Где је сила
господар,правда
је слуга
Где је
слога ту је
и победа
Где је цвет,ту
је и мед
Где није
мира,нема
ни среће
Гђе нема
вола орача,ту
нема ни
колача
Глад је
најбољи
кувар
Гради
ражањ,а зец
у шуми
Да нема
вјетра,пауци
би небо
премрежили
Дан се
хвали кад
вече,а
живот кад
смрт дође
Два лоша
убише
Милоша
Двапут
зине –
трипут
слаже
Добар глас
далеко иде,а
зао јос
даље
Добар
посао се
сам хвали
Добра овца
много не
блеји,али
много вуне
даје
Добра
чељад увек
посла нађу
Добро јело
само се
нуди
Добро
обрађена
земља
никад није
јалова
Док дете не
падне,не
може
научити да
хода
Док је раје
и мука,биће
и хајдука
Док липа
цвета,препуна
је пчела
Док се муке
не намучи,памети
се не научи
Дрво се на
дрво
наслања,а
човјек на
човјека
Држ’ се нова
пута и
стара
пријатеља
Друго доба,друге
ћуди
Дуг је зао
друг
Ђе доста
рука
прегне,радња
је брзо
завршена
Жалост и
радост се
познају
човеку по
лицу
Жежен кашу
хлади
Жена мужа
носи на
лицу,а муж
жену на
кошуљи
Заборавност
је знак
лењости
Завадио би
два ока у
глави
За један
добар дан
много се
злих
претрпи
Заклела се
земља рају
да се сваке
тајне
знају
За невољу и
медвед
играти
научи
За чисто
злато рђа
не приања
Збори
право па
седи где ти
драго
Зид руши
влага,а
човјека
брига
Зима не
тражи
љепоте,него
топлоте
Зима уједа
без зуба
Златан
ланац
слободу не
пружа
Злато се у
ватри
пребира,човек
у невољи
Злоба једе
душу као
рђа гвожђе
Зло брзо
дође,а
полако
прође
Зна се
злато и у
ђубрету
Ивер не
пада
далеко од
кладе
Иза дажда
биће и
сунца
Из празне
куће и миши
бјеже
И један је
непријатељ
много,а сто
је
пријатеља
мало
Имадох – не
знадох,изгубих
– познадох
Инат је зао
занат
Искра
ужеже
велику
ватру
Испеци па
реци
Јача су
двојица
него сам
Радојица
Јаче је
ђело него
бесједа
Једна
грешка,
вечна мука
Једна
ласта не
чини
пролеће
Једно
криво дрво
цео товар
распе
Кад је
глава луда,
све тело
страда
Кад је
добре воље,
свега је
Кад матор
пас лаје,
ваља
видети шта
је
Кад ми не
можеш
помоћи,
немој ми
одмагати
Кад се
сложе и
слаби су
јаки
Кад си у
колу, ваља
да играш
Какав
старјешина,
таква сва
општина
Ко бесједи
шта хоже,
мора
слушати
ста неће
Ко брзо
суди, брзо
се и каје
Ко високо
лети, ниско
пада
Ко добро
почне, он је
на пола
радње
Ко другоме
јаму копа,
сам ће у њу
пасти
Кога није,
без њега се
може
Кога су
змије
клале и
гуштера се
боји
Ко два зеца
вије, не
улови
ниједног
Ко дете
сувише
воли,
упропасти
га
Која кокош
много
какоће,
мало јаја
носи
Која се
овца од
стада
одвоји, вук
це је
појести
Ко
једанпут
слаже,
други пут
му се не
вјерује
иако
истину
каже
Ко је много
патио,
много је и
запамтио
Које псето
хоће да
убију,
повичу ~
бијесно је
Који се хрт
силом у лов
води, онај
зеца не
хвата
Ко лупежа
крије, бољи
ни он није
Ко љети
хладује,
зими
гладује
Коме
свијет
кроји капу,
онај иде
без капе
Ко меће
прст међу
туђа врата,
откинуће
му
Ко нагло
почне,
нагло це и
завршити
Ко не држи
брата за
брата, он це
туђина за
господара
Ко не чува
мало, не
може ни
доста
имати
Ко не чува
туђе, неће
имати ни
своје
Ко пјева,
зло не
мисли
Ко рат жели,
код куће га
имао
Ко свој
може бити,
туђ нека не
буде
Ко с врагом
тикве сади,
о главу му
се
разбијају
Ко се на
туђим
колима
вози, неце
далеко
отићи
Ко се не
мучи у
младости,
куку му у
старости
Ко се не
стиди
свога
образа,
неће ни
мога
Ко се рада
боји, тај у
беди живи
Ко се туђем
злу весели,
нек се
своме нада
Ко се хвали
сам се
квари
Ко старо не
крпи, ни
ново не
носи
Ко туђ
посао
гледа, свој
заборавља
Ко тражи
веће,
изгуби из
вреће
Ко хоће да
га други
поштују,
ваља
најпре да
се сам
поштује
Ко хоће
часно, не
може ласно
Крв није
вода
Кривац се и
сенке боји
Крпеж и
трпеж по
свијета
држе
Курјак
кожом
плаћа
Лако је иза
шест
волова
гурати
плуг
Лако је
љубав
стећи, ал’
је тешко
уздржати
Лакше је
стећи него
сачувати
Лакше је
шта
покудити
него моћи
сам
учинити
Ласно је
бити с
туђијем
добар
Ласно је
говорити,
ал’ је тешко
творити
Ласно је
здравом
болесног
саветовати
Ласно је
туђим
рукама за
врело
гвожђе
хватати
Љут човек
не задржи
пријатеља
Мала
сјекира
велики дуб
повали
Ми о вуку, а
вук на
врата
Младо се
дрво
савија
Младост –
радост
Много зрна
гомилу
начине
Много
треба
времена да
од детета
човек буде
Мрав и
пчела уче
како се
тече
Мучно је
мудроме
међу
будалама
Тамница је
за људе
начињена
Терао зеца
па истерао
вука
Тешко дому
у ком нема
слоге
Тешко
земљи куда
прође
војска
Тешко је
добро
видети,а
ласно га
познати
Тешко је
дуго добар
бити
Тешко је
шуту са
рогатим
бости се
Тешко коњу
ког слепци
терају
Тешко
ногама под
лудом
главом
Тешко
ономе који
непријатеља
на кућном
прагу чека
Тешко
свету кад
се луде
појуначе
Тешко
свуда
своме без
својега
Тешко томе
ко за туђом
памети иде
Тиха вода
бријег
рони
Тражи
хљеба
преко
погаче
Туђој се
будалаштини
смејемо,а
своје се не
стидимо
Узех врага
ради блага;
благо
нестаде,а
враг
остаде
У кога је
погача у
тога је и
нож
У коло кад
хоћеш,из
кола кад
пусте
Уз мало
може бити
доста,а у
доста мало
Ум царује,а
снага
кладе ваља
У невољи не
треба
плакати,него
лека
тражити
Упри се у се
и у своје
кљусе
У ратара
црне руке,а
бијела
погача
У срећу се
узда луд,а
паметан у
свој труд
У стара
глава,у
млада
снага
У стара
крвника
нема новог
пријатеља
У текућој
води муљ не
лежи
У туђем оку
види
сламку,а у
своме
греде не
види
Учини
добро,не
кај се;
учини зло,надај
се
У шуму дрва
носи
Хранитељ
је као и
родитељ
Царска се
не пориче
Часна смрт
прослави
вас живот
Чаша иза
чаше, а иза
чаше
истина
Чега се
мудар
стиди,тим
се луд
поноси
Често
малена
варница
велику
ватру
ужеже
Чије јуне,онога
и уже
Чини
другом ста
је теби
драго да ти
се учини
Чистоћа је
пола
здравља
Чист рацун,дуга
љубав
Човек без
слободе, к’о
риба без
воде
Човек жели
од свакога
да је бољи,а
од сина да
је гори
Човек се до
смрти учи
Човек се
нада док
год је душе
у њему
Човјек све
дава за
образ, а
образ ни за
шта
Чутуром се
преграби и
највеће
буре
Шта вреди
знање без
радње
Што их паса
лаје,да
сваки
уједе,зло
Што је већа
птица,веће
јој гнездо
треба
Што један
луд замрси,сто
мудријех
не могу
размрсити
Шта ко
мисли, о
оном и сања
Шта ко чини
све себи
чини
Што не знаш
питај
онога ко
зна
Што нећеш
некоме у
оћи да
кажеш,немој
говорити
ни за
леђима
Што не умеш
поправити,немој
ни мењати
Што си рад
да сам знаш,не
говори
никомНавика
је једна
мука, а
одвика
двије муке
Над силом
сила је
правда
На муци се
познају
јунаци
На пса који
бјези
свако виче
На туђим
леђима
лако је
бреме
На угашену
ватру воде
не сипај
Не бојим се
смрти него
зла живота
Не ваља
донде
летети
докле
крила не
нарасту
Не ваља
јарца за
баштована
наместити
Не вјеруј
пријатељу
за трпезом,
него на
вратима од
тамнице
Невоља
свачему
човека
научи
Не купује
се слобода
на вашару
Не липши
магарче до
зелене
траве
Не може се
крива
Дрина
раменом
исправити
Не ниче све
што се сеје
Не стоји
кућа на
земљи, него
на жени
Ниједна
мука није
довијека
Ниједно
зло не
прође
неопажено
Није жито
без кукоља
ни народа
без изрода
Није
човјеку
жао на мало
него на
неправо
Нико не зна
шта је
добро, само
онај који
се зла
напатио
Нико не
може
цијелом
свијету
колача
намијесити
Нико сам
себи
судија не
може бити
Нико се
није
научен
родио
Ниче ђе га
не сију
Нове чизме
и нова
господа
највећма
тиште
Обећање
лудом
радовање
Од зла горе,
а од добра
боље има
Од ината
нема горег
заната
Од лопова
је сигурно
што не
досегне
Од мале
искре
велика
ватра
Од мира
глава не
боли
Од прута
бива
велико
дрво
Опарен
кашу хлади
Отето –
проклето
Отишао да
му виде
ноге пут
Паметан
лако иде, а
брзо дође
По гласу
птица, а по
шапама се
лав
познаје
По други
пут лисицу
не ухвати у
гвожђе
Покрај
суха
дрвета и
сирово
изгори
После боја
копљем у
трње
Поштење је
равно са
животом
Правда не
може ни
утонути ни
изгорети
Празна
врећа
усправно
не може да
стоји
Према
губеру се
ваља
пружити
Пријатељ
се у невољи
познаје,
као злато у
ватри
Прорицала
баба да ће
бити после
кише блата
Птица по
перју, а
човјек се
по бесједи
познаје
Ради па се
не бој
глади
Раздрта
врећа не
може се
напунити
Рало и
мотика
свијет
хране
Раноранилац
и
доцнолегалац
кућу тече
Рат је као
облак па
неког
ороси,
неког
покваси
Рђав је
човек који
се туђем
злу радује
Рђа не
пријања за
злато
Реп глави
не
заповиједа
Ретка је
срећа без
гордости
Речи треба
мерити,а не
бројати
Свагђе је
добро,али
код куће је
најбоље
Сва је хука
на вука,а
иза вука и
лисица
сита
Свака
батина има
два краја
Свака је
шала пола
истине
Свака мука
за времена,а
срамота
завијека
Свака
птица
своме јату
лети
Сваки је
почетак
тежак
Свако је
своје
среће
ковач
Свако чудо
за три дана
Свак по
себи суди о
другоме
Свећа је
свећа ако
је слепац и
не види
Сит
гладном не
верује
Споља је
гладац,а
изнутра
јадац
Сребрно
седло не
чини добра
коња
Старије је
јутро од
вечери
На
једну
главу не
може се две
капе.
На поруке
вук меса не
ије.
На силу се
не може
волети.
На
усамљеност
осуђују
пријатељи.
Надури се
ко ћуран на
буњишту.
Најчешће
опече
потајни
жар.
Најгоре је
кад паднеш
у њеним
очима.
Најпре
испред
своје куће
почисти.
Највише се
воле људи
који имају
исте
врлине,
највише се
мрзе који
имају исте
мане.
Не бој се
онога коме
ниси добро
учинио.
Не буди
отров да
трујеш
другог и не
буди мед да
те други
полижу.
Не хватај
се у коло
ако не знаш
играти.
Не лаје
куја ради
села, него
ради себе.
Не плаши
вука с'
козијом
мјешином.
Не вичи, оно
што те је
снашло
нећес тако
отерати.
Не зна да
бесједи, а
не уме да
ћути.
Неће куче
на куче.
Неће
крушка
испод
трешње.
Нема лета
док се не
закикоће
луг.
Нема ништа
несносније
од богате
жене.
Нема ту
ћука, да
није вука.
Нема зиме
док не
падне иње.
Немогоше
поједоше, а
некће се
све попише.
Неста
блага,
неста
пријатеља.
Ни најбољи
петао не
може да
измени
време.
Није
допуштено
све знати.
Није
сиромах ко
мало има,
већ ко
много жели.
Није вук
ничије
среће изио.
Никад зао
на горега
неће.
Нико не уме
да се
весели као
сиротиња.
Нико није
задовољан
својим
богатством
и
незадовољан
Ништа није
лепше од
осмеха
заљубљене
жене.
Ништа није
тако лоше
да не може
бити горе.
Нов бунар
копај, у
стар не
пљуј.
Новци
ситно
звече, ал' се
далеко
чују.
О јаране,
боле ли те
ране?
О
непријатељу
не говори
зло, него
мисли.
Обичан
живот је
јачи од
мудрих
књига.
Обоје је
зло: и свима
веровати, и
никоме.
Од самоће
ништа горе
нема.
Онај ко те
се боји кад
си
присутан,
мрзи те кад
си одсутан.
Онај те
воли који
те нагони
на плач.
Ономе, ко
уме да чека,
временом
све долази.
Осмехни се
свакоме
јутру.
Особа
којој "треба"
љубав
последња
је која ће
је добити.
Отето -
проклето.
Откуд
сам се
надао да ме
сунце
огрије,
отуда ме
лед бије.
Овца је
вучије
штене
дојила и
узгојила.
Озбиљно
одгодимо
за сутра.
За бриге је
тешко
чувати
лепе
девојке.
Паметна
глава -
стотину
руку.
Паметни
људи уче се
на туђим
грешкама,
будале на
властитим.
Поцни!
Запоцето
је пола
дела.
Подноси, а
не тужи на
оно чему се
не може
избећи.
Пошто се
кола сломе,
многи пут
казују.
Пошто се
напијеш
воде, не
мути извор
за собом.
Поштуј, ако
хоћес да си
поштован.
Позајми
рукама, па
тражи
ногама.
Прав се
смије, а
крив се
крије.
Пријатељ
је најбоља
имовина у
животу.
Пријатељу
и
непријатељу
дај увек
добар
савет, јер
пријатељ
га
прихвата,
Прва је
врлина
бити без
мане.
Прво
поједи
своје па
туђе.
Равнодушност
је најбољи
начин у
бригама.
Рђа једе
гвожђе, а
туга срце.
Реч "сутра"
је
измишљена
за децу и за
неодлучне
људе.
Речи су као
пчеле, оне
су
истовремено
и мед и
жаока.
Сачувај се
Боже, од
мирног
сина код
опаке
снаје.
Слабо
слови, али
добро лови.
Слогом
расту мале
ствари,
неслогом
се и
највеће
распадају.
Срдитом
попу
празни
бисази.
Срећа се
састоји од
избегнутих
несрећа.
Срећан је
онај који
седи у
својој
кући.
Стари вук,
пасја
спрдачина.
Старост је
болест од
које свако
умире.
Што данас
не
потрошиш,
то си
стекао.
Што је
свачије, то
је ничије.
Што је више
брдо, то је
дубља доља.
Што је
живот
скупљи -
карактер
је
јефтинији.
Што људи
имају више,
то више
зжеле.
Што мачка
коти, миша
лови.
Што висе
силе, више и
зла.
Страх је
већ пола
несреће.
Стрпљења!
Временом
од траве
постаје
млеко.
Свак за се
козе пасе!
Свака је
вика на
вука,
Свака
књига има
своју
судбину.
Свако има
права
колико има
моћи.
Својство
је лудости
туђе мане
видети, а
своје
заборавити.
Свуд је
проћи, ал' је
дома доћи.
Такав је
човек, само
онима
највише
завиди
којима
највише
дугује.
Тело жене
створено
је да буде
пружено на
дар
мушкарцу.
Тешко је
чувати
туђе паре и
своју жену.
Тешко волу
у јарму и
човеку у
најму.
Ко није
служио, не
умије ни
заповједати.
Трипут
кроји,
једанпут
режи.
Туђе је све
лијепо, али
је своје
најљепше.
У гладним
очима
сваки је
комад мали.
У вину је
истина.
Учење је
светлост.
Ако
је ко луд, не
буди му
друг.
Ако другог
поштујеш
за себе не
брини.
Ако дуго
живе скупа,
животиње
се заволе, а
људи се
замрзе.
Ако хоћеш
да пљунеш,
пљуни у
шаку.
Ако је го,
али је соко.
Ако је и
колиба,
наша је.
Ако једна
жеља није
задовољена
то је
довољан
разлог.
Ако ми не
можеш
помоћи,
немој ми
одмагати.
Ако не може
по коњу,
Ако не
умије рећи,
умије лећи.
Ако неће
зло од тебе,
бежи ти од
зла.
Ако неко
воли један
цвет који
постоји
само на
једној
Ако
одговараш
на поруку
бит ћеш још
више
наоружан.
Ако сам
переш веш
ожени се
или најури
жену.
Ако си ти
вук,
нијесам ни
ја ћук.
Ако ти могу
купити
капу, памет
не могу.
Ако жену
тучес,
своју
срећу
тучеш.
Ако знаш
шта ти је
било, не
знаш ста ће
ти бити.
Бадава је
добро семе
кад је
рђаво
орање.
Батина има
два краја.
Бери жеље
покрај
себе !
Бисер не
ваља пред
свиње
просипати.
Бивши
пријатељ
је гори
него
непријатељ.
Бјежи куд
ти је воља,
од себе не
утјече.
Благо
нестаде,
враг
остаде.
Благо
ономе ко
зна да не
зна, а хоће
да зна.
Богат је ко
није дужан,
а млад ко је
здрав.
Богат је
онај који
више
произведе,
него што
поједе.
Богата је
тешко
даровати,
сита госта
још теже
частити.
Богатство
мења чуд,
ретко
набоље.
Бол се
свлада
стрпљивошћу.
Болан се
пита, а
здравом се
даје.
Болест на
колима
долази, а на
длаку
излази.
Боље да те
смрт
пријека
дигне, него
суза
сиромашка
стигне.
Боље је
добро
слушати,
него лоше
заповедати.
Боље је
доброга
служити,
него рђаву
заповиједати.
Боље је и
мало с
благословом,
неголи и
доста с
проклетством.
Боље је
имати
рђаву
годину,
него рђава
сусједа.
Боље је не
почети,
него не
дочети.
Боље је
немати,
него
отимати.
Боље је
незналица
но
тврдоглавица.
Боље је
поклизнути
ногом не
|