12-05 /29-04
 |
Свети
Василије
Острошки се
уткао у
живот нашег
народа пре
свега као
светитељ и
чудотворац.
Његов
значај је
према томе
на првом
месту
харизматички
и са тог
аспекта
треба
првенствено
проучавати
његово
присуство у
духовном
животу
српског
народа у
току
протекла
три века.
Његов пак земаљски живот и рад, и као подвижника и као архијереја једне од најважнијих области у Пећкој патријаршији XVII века, треба посматрати у склопу општих прилика и стања Патријаршије онога времена. Само тако моћи ће да се схвати и правилно оцени његова лична судбина, трпљење и рад на добру цркве и поробљеног народа, као и његов значај у духовном животу нашег народа кроз векове. Свети Василије Острошки живео је и радио у врло немирном периоду, у време сукоба међу државама чије су се снаге, оружје и дипломатија укрштали изнад српског народа и повлачили га у тешко врзино коло борбе и страдања. Готово за све време митрополитства св. Василија трајао је Кандијски рат (1645-1669) са својим страшним репрекусијама у животу нашег народа жељног слободе. Било је то време хајдука и ускока, непрестане несигурности и народних миграција. |
Светитељски живот и неуморни рад св. Василија створили су му огроман углед међу савременицима. Народ Црне Горе и Херцеговине поштовао га је као божијег човјека посланог ради спасења свога рода. Чуда којима је Бог прославио мошти св. Василија још више су појачала ову веру у народу. Још од 1678. када су мошти извађене из земље и проглашен био за светитеља, почео је да се празнује дан кад се упокојио. То је 29. април по старом, односно 12. мај по новом календару.
| МОШТИ И ЧУДА |
Свети
Василије
Острошки је
велики
чудотворац
чија су
чудотворна
дела
позната и
изван
граница
Српске
православне
цркве.
Његово
свето тело у
целости
почива у
острошкој
испосници,
неподложно
закону
труљења.
Малена
црквица у
којој леже
мошти
испуњена је
пријатним
мирисом.
Чињеница
нетруљености
тела овог
великог
Светитеља
представља
феномен за
себе који ми
хришћани
називамо -
чудом.
Још веће чудо и доказ светитељства св. Василија јесте чудотворна моћ његових моштију. О чудесним исцељењима у Острогу знају не само православни, већ и римокатолици и муслимани. То су сведочанства оних који су својим очима видели или на себи доживели чудо Божије.
Мошти св. Василија су неколико пута преношене из манастира и склањане пред надирањем турске војске. Први пут се то десило 1714. године када је Нуман Ћуприлић напао Црну Гору. Калуђери су закопали мошти код реке Зете, ниже Вражегрмаца. Други пут, у време Омер-пашине опсаде Острога 1852. кивот је пренет на Цетиње. Последњи пут је преношен 1877. на Цетиње, где је остао до 1878. када је враћен у Острог. О ковчегу у коме почивају мошти се мало зна. Наиме, није познато колико је и каквих кивота било пре овог данашњег. Данашњи кивот потиче из 1852.
| ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ |
Свети Василије Острошки родом је из Попова поља у Херцеговини, али се не зна тачно година рођења. Острошки калуђери су причали да се у њиховом манастиру налазила рукописна књига са житијем св. Василија. Књига је нестала 1852/53. године у време Омер-пашиног напада на Црну Гору. У том житију писало је наводно да се св. Василије родио 28. децембра 1610. године и да му је крштено име било Стојан. Вук Врчевић је забележио по народном казивању да је св. Василију било четрдесет година када је из Тврдоша прешао у Острог. Како се тај прелазак догодио 1651. то би потврђивало казивање овог изгубљеног житија. То уједно казује да је Светитељ изабран за епископа врло млад, јер је већ 1639. био митрополит захумски.
У житију св. Василија, које је на основу традиције написао патријарх Василије Јовановић Бркић и унио га као синаксар у службу коју је саставио у част Острошког Светитеља, каже се да је св. Василије као дечак отишао у Требињски манастир и тамо се замонашио. Записано предање које потиче из поменуте књиге са житијем св. Василија каже да је Светитељ ступио најприје као ђак у манастир Завалу код свога стрица јеромонаха Серафима, али да се постригао у Требињском манастиру (Тврдошу); да је као млад калуђер био неко време у Цетињском манастиру, па се затим вратио у свој постриг (манастир). Као архимандрит тврдошки путовао је у Свету гору, а затим у Русију, одакле се вратио с богатим даровима.
Врло рано је постао митрополит западног дела Херцеговине и већ 1639. потписао се на књизи Љетопис Јована Зонаре као "смерни митрополит захлмски Василије". Велика Хумска епархија подељена је, после обнове Пећке патријаршије, на две епархије, западну "требињску" са седиштем у манастиру Тврдошу и на источну "милешевску" која се чешће називала и "полухерцеговачком" или "петровском" по манастиру св. Петра на Лиму, где јој је неко време било седиште. Св. Василије Острошки био је епископ западне, Требињске епархије до 1651. Било је то време патријарха Пајсија. У духу Пајсијевих настојања да се у народу оживи сећање на славну прошлост, митрополит Василије први је од херцеговачких архијереја поново узео титулу "захумски" митрополит, која је већ поодавно била замењена титулом "херцеговачки", откако је старо име Хум и Захумље било замењено именом Херцеговина.
Западна Херцеговина била је изложена најтежим невољама ратног времена, у коме је спољни непријатељ доносио страшне ударце, а унутрашња колебања и људске слабости, које се у овако критичним временима најбоље испољавају, загорчавале су и онако тешку ситуацију у народу. Митрополит Василије налазио се тада на челу црквеног и народног живота у западној Херцеговини са резиденцијом у манастиру Тврдошу, који је још од времена митрополита Висариона био центар ослободилачког покрета. Ратне страхоте, наметљива активност агената западних и папских легата, разнородна опредељеност црквених и народних првака и извитопереност многих нарави загорчавали су живот митрополиту, који је по свом позиву и положају био приморан да у свему томе учествује.
Због овако тешке ситуације на овом подручју св. Василије је, повлачећи се са народом, стигао на подручје источно-херцеговачке епархије која је у то вријеме била упражњена и, свакако по својој молби, прешао за митрополита источно-херцеговачке епархије о чему му је патријарх пећки Гаврило издао синђелију у Грачаници 27. новембра 1651.
Његова тиха смрт у манастиру Острогу 29. априла 1671. и није могла бити схваћена као коначни растанак или губитак. Свети Василије је остао и даље присутан у животу народа и то присуство је постало још интензивније и активније. Поштовање је прерасло у култ.
О том сведоче и записи и предања. Већ 1671. записано је: "Престави се светопочивши владика Василије захолмски и скендеријски". "А кад умре", прича архимандрит Никодим Раичевић Вуку Караџићу, "укопају га ниже манастира у градини. Пошто прође седам година послије његове смрти, присни се једну ноћ проигуману Жуопскога манастира, гдје га зове владика Василије, да га ископа из земље. То му се присни и други пут... трећи пут му на сну дође владика Василије... Кад остали калуђери то чују и виде... узму мотике и трнокопе и лопате и пођу с њиме да ископају владику Василија и дошавши под Острог, гдје је већ било неколико калуђера... сви запосте као испосници и стану се једнако Богу молити и бденија држати, па пошто тако проведу недјељу дана онда отидну на гроб и откопају га, кад тамо, а то владика Василије цјелокупан и свет. Потом га у ћивоту намјесте у цркви у горњему манастиру гдје је и данашњи дан".
АКАТИСТСВЕТОМЕ ВАСИЛИJУ ОСТРОШКОМ
Кондак 1. Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије, похвалну песму ову приносимо Ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увек милосрдан за децу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз векове: Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Икос 1. Анђео у телу био си међу људима. Чудесном силом Духа свезао си сва искушења. Зато Те славимо у песмама: Радуј се оче отаца преподобних, научио си многе вери правој! Радуј се неуморни служитељу Еванђеља поуком и делом Твојим спасаваш нас од зла! Радуј се чувару и учитељу православља! Радуј се утешитељу у жалости овога века! Радуј се исцелитељу болести сваке! Радуј се пастиру заблуделих оваца које усрдно враћаш на пут истине и живота! Радуј се хранитељу изгладнелих душа! Радуј се просветитељу помрачених умова! Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 2. Видје Господ побожност Твоју од детињства часно однеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси лепотом непролазном и дарова Ти дар чудотворства да лечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тела. И као свећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога, Алилуја. Икос 2. Разум си људски уразумио утопљен у таму сумње и незнања. Чудесном силом, обдарен од Светог Духа, учио си и учиш свакога подвизима својим вери православној. Зато Те хвалимо, оче преблажени: Радуј се богомудри, умудрио си нас лакоумне! Радуј се наставниче, просветио си нас у тами неверја! Радуј се трубо богогласна, јавио си нам велику радост! Радуј се, јер дајеш радост оздрављења! Радуј се, јер укроти лукаве духове! Радуј се на небу и на земљи прослављени! Радуј се Василије свети, похвало рода нашега! Кондак 3. Сила Вишњега прослави Те у испосници Острошке обитељи и као многоплодну маслину из које тече милост чудотворства дарова Те народу српском и васељени и свима који Ти вапију и моле и славе име Господње, Алилуја. Икос 3. Имаш светачку моћ Христовог исповедника, јер си победио трпљењем и љубављу сва демонска мучења и злобе. Венцем од наших суза и молитава величамо Те, оче милосрдни: Радуј се угодниче Божји небеском славом овенчани! Радуј се верни слуго Пресвете Тројице, за своју верност примио си награду с неба! Радуј се обновитељу Цркве намучене, у себи самом саградио си храм Творцу! Радуј се пустиножитељу прекрасни, подвизима Твојим процветала је пустиња острошка као љиљан неувели и миомирисни! Радуј се победниче над нечистим силама, посрамио си насиље агарјанско смирноумљем! Радуј се Ти који царско име у своме носиш и милост Цара славе у труду и бдењу задобијаш! Радуј се , сузама страдања свога измио си нашу слепоту од греха! Радуј се боговидче небеских тајни, дајеш нам утеху и помоћ. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 4. Буру безбожних намера си утишао која је хтела Захумље од православне вере да отуђи, учио си народ свој да се не боји смрти него искушења и насладе греха, да постом и доброчинством живи и молитвом с Тобом велича Пресвету Тројицу, у три лица једнога Бога, Алилуја. Икос 4. Чули су сви надалеко за Твоју побожност од младости и за духовника светог у земљи Светога Саве. Зато су те демонске слуге прогониле страшним оружјем злобе своје. Ти си се борио мачем божанске речи и послужио Христу све до скончања: Радуј се што си се у добром делу намучио! Радуј се јер си у искушењима веру сачувао! Радуј се што си овај народ крстом заштитио од робовања туђинским замкама! Радуј се земљу си нашу духом својим освештао! Радуј се увек си био бранитељ незаштићених! Радуј се,утешио си сваку истинску сузу! Радуј се исцелио си сваку рану душе и тела! Радуј се пастиру добри и непосустали, просветио си Захумље, Црну Гору и Приморје и остале крајеве земље српске. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 5. Као од Бога дарована звезда засијао си са висине духовне и обасјао све оне који седе у сенци смртној и тами греха. Хвале Те сви који славе Творца, Алилуја. Икос 5. Видео си све неправде и насиља како подноси Твоје рођено племе и патио си с њиме као изгнаник. Зато си дошао у острошку испосницу и предао се молитви и бдењу. Трпео си много за добро свију и славио Бога чудима посведоченога: Радуј се, до смрти служио си свето! Радуј се, заблистао си у светлости вечној! Радуј се задужбинару преславни, задужбина је Твоја у свакој обраћеној души! Радуј се неисцрпни у доброчинству! Радуј се, јер спасаваш све који Те моле! Радуј се што помажеш и оне који Те заборављају! Радуј се достигао си серафимску висину. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 6. Проповедниче славни, оче свети, желео си мир у свету и својој души. Кроз толике невоље пошао си у Гору Атонску да би избегао огањ братске мржње. И када си се вратио из далеке самоће у врлетне стране родне земље послушао си савете мудре патријарха српског књигољупца Пајсија. Као архипастир отишао си неустрашиво да спасаваш народ од пропасти агарјанске и да тако служиш Христу Спасу, Алилуја. Икос 6. Засјала је у Острогу светост живота Твојега, упознаше људи многа чудеса тамо и ослободише се болести и порока прославише Бога у светима својим и Теби захвалну песму принесоше: Радуј се владико, у патњама славни, спасаваш нас јадне небеском силом! Радуј се у хладноћи камена љутог трпео си много ради топлоте Божје! Радуј се што збратимљујеш многе пред кивотом Твојих прослављених моштију! Радуј се, апостолски труд си показао! Радуј се, анђелске си се славе удостојио! Радуј се, силом од Бога дарованом као Илија некад твориш чуда! Радуј се у доброти пребогати и по упокојењу своме молиш се за нас. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 7. Кад је дошло време да напустиш браћу, да из овог света пођеш у царство вечно, учио си пастире и монахе преподобне да чувају веру у народу своме. Твоју чисту душу носили су херувими у наручје Христу с песмом: Алилуја. Икос 7. Новога светитеља дарова нам Господ и по смрти Твоје прослављено тело, украшено силом лечења немоћи за свачије добро и спасење душе. Због тога Ти данас пева васељена: Радуј се ковчеже најлепших дарова, Радуј се изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, из Тебе се као уље излива милост у жижак нашега бића! Радуј се, у теби се подиже жртвеник љубави еванђелске! Радуј се, угасио си злоћу бујицом молитава! Радуј се, на камену вере православне засадио си лозу побожности наше! Радуј се, наследио си бесмртност на небу! Радуј се, милошћу Божјом савладао си трулеж гроба! Радуј се, мошти су Твоје ризница лекова! Радуј се, постао си садруг бестелесних бића. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 8. Људи се диве великој тајни како се трулежно претвара у нераспадљиво и постаје извор оздрављења и мира. Мален је наш ум да то разуме, само у вери може да доживи како се сила Божија пројавила у Твоме напаћеном и сада светом телу. Целивамо Твоје целитељне мошти уз захвалност Богу, Алилуја. Икос 8. Сав освећен и обдарен с неба помажеш свима заступништвом својим, на заборави ни ове молитве и молбе нас који те с вером спомињемо и Твој празник с песмом прослављамо: Радуј се непоколебљиви стубе православља! Радуј се учитељу доброте сваке! Радуј се смирени и незлобиви оче! Радуј се украсе испосника! Радуј се спасиоче на путевима погибели! Радуј се молитвениче увек будни! Радуј се заступниче искрени за све људе! Радуј се даровао си нам велику радост. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 9. Сви анђелски чинови се радују Твојим подвизима и одласку на небо. Са бестелесним силама у непролазној слави остао си с нама посвећеним телом. У кратком земаљском веку бринуо си за сваку душу и њене муке. И по смрти, која не савлада мошти, Твоја помоћ тече пребогато. Благодарни Богу на оваквом дару наше су молитве пуне величања, Алилуја. Икос 9. Чудесима Твојим као светлошћу неугасивом просветљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцељења и утеху души: Радуј се светитељу, чудотворче! Радуј се лекару који све ране видаш! Радуј се, узетима си вратио снагу! Радуј се, хромима дао си да ходају! Радуј се, занемелима одрешио си језик! Радуј се, обневиделима оснажио си вид! Радуј се, глувима си отворио уши! Радуј се, што бесомучне лечиш! Радуј се, јер малоумне умудрујеш! Радуј се, свима болеснима дајеш оздрављење! Радуј се, свима тугу претвараш у радост! Радуј се, верне утврђујеш у вери! Радуј се, малодушне учинио си да се отрезне! Радуј се, сви се Тобом хвалимо и радујемо! Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 10. Спасити све људе жели Христос Господ, за то Те показа њима прослављена и у чудима пребогата, да им благовестиш науку Његову и кроз покајање приведеш Богу, славећи Га. Алилуја. Икос 10. Стена и заштита си свима који притичу Теби, о преблажени. Ти имаш веру којом се горе преносе и љубав која превазилази језике анђела. Теби се радује Црква српска и с Њом сви у васељени: Радуј се што си апостолско предање очувао! Радуј се, јер си пророчке таланте умножио! Радуј се што си као мученик за истину страдао! Радуј се, јер си као Јов подносио невоље! Радуј се, ревношћу пламеном оснажен, угледао си се на оце свете и учитеље! Радуј се што си дело богоноснога владике Саве наставио усрдно, просвећујући земљу српску! Радуј се огледало небеске славе! Радуј се чистим срцем видео си Бога! Радуј се најтоплија зрако Сунца правде! Радуј се муњо која спаљујеш демонске мреже! Радуј се огњу који сажижеш нечисте мисли! Радуј се, као зора си заблистао у ноћи велике патње! Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 11. Песма је наша немоћна пред химном чудеса Твојих, њима сведочиш Бога сваком покољењу. Пред Тобом речи наше се губе и свака земаљска брига нестаје. У делима Твојим јавља се небо, у сабору светих певаш, Алилуја. Икос 11. Свећа светлости неугасиве био си на земљи и сада прослављеним телом. У сну си јавио монаху преподобном велику радост којом нас обрадова Господ. Дођоше браћа обитељи острошке и целиваше мошти Твоје уз молитве: Радуј се светитељу, оче Василије, бесмртни живот си наследио и посведочио га нама нераспадљивошћу! Радуј се, Твојом славом се и ми спасавамо! Радуј се, праву си нам веру показао! Радуј се, развеселио си све праведне душе! Радуј се, многе си из пропасти вратио у живот! Радуј се, узвисио си се на висину блаженства! Радуј се, јер си штитом уздржљивости поломио све стреле сатанске! Радуј се што си постом и бдењем посрамио све лажне чари света! Радуј се богоносни, у срцу си Господа носио. Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 12. Благодат примљену од Бога ниси задржао него умножио на земљи и разделио у доброчинства међу људе. Зато долазе Теби у невољама, с врелом молитвом у срцу своме, сви Твоји, из Твога стада и многи други који то нису. И сви су пред Тобом као једно у побожној жељи и чекању дара од Премилостивога у чудима Твојим. Алилуја. Икос 12. Певамо сви Твоме славном упокојењу, Теби - храму Божјем и станишту Духа чудотворном, и умилно покајнички молимо Те и величамо: Радуј се, оче богомудри и милосрдни! Радуј се сасуде животворне воде! Радуј се дијадемо Српске цркве! Радуј се у смирењу и кротости праведни! Радуј се, као смртан сачувао си себе за живот вечни! Радуј се, душу чисту предао си Створитељу! Радуј се, Господ Те удостојио највеће славе! Радуј се Василије свети, похвало рода нашега. Кондак 13. Угодниче Божји, Василије чудотворче, прими милостиво ово мољење наше као покајну молитву и вапај да измолиш за све нас опроштај и спасење у Христа Господа. Алилуја.
|
|
1. Слава
Тебе, о
Господе! 2. Над извором Зете воде. 3. У планини, у Острогу, 4. Ђе се дижу хвале Богу 5. Има једна шума густа, 6. И пећина ледна пуста, 7. А испод ње рајски врти, 8. Ту мученик један лежи, 9. Који никад нема смрти, 10. А ТО други нико није, 11. Него свети Василије! 12. Тај је Србин из Тврдоша, 13. У Острошке греде доша, 14. „У тај ледни дом без врата“ 15. Због римскога конкордата. 16. Тамо мога остат није, 17. Од катила босанскије, 18. Те у овај кланац горски, 19. Митрополит црногорски, 20. Сједе јадан те почину, 21. У столицу владичину, 22. Да велики дух одмори, 23. У слободној Црној Гори; 24. Ђе слободом народ дише, 25. А за живот мање више, 26. Ал' зли људи и интриге 27. Даваху му много бриге. 28. Он те лажи и клевете 29. У вијенац свој уплете! 30. Највише је после с тиме 31. Прослављао Божје Име, 32. Ал' и њему име Бож'е 33. Много ваља и поможе, 34. Те чудеса стварат може! 35. Све у име Христа Бога, 36. Што то други није мога. 37. У пећини ледној јами, 38. У камену и у тами, 39. Није било живјет ласно, 40. Тако мушки, тако часно. 41. Туда љети вуци вију, 42. А зими се виле крију, 43. Туда скачу лаке срне, 44. Од страха се ватра трне, 45. Ту од мраза камен пуца, 46. У тој кући нема сунца. 47. И у таквој дивљој страви 48. Духовни се отац сави 49. Да ту тешки живот бави, 50. И Божије име слави! 51. И у таквој густој тмуши, 52. Нашао је спокој души! 53. У Острогу, у пештери, 54. Подига је олтар вјери, 55. Не од чега што се мрви, 56. Већ од своје чисте крви 57. Ту је српску вјеру чува 58. О корици хљеба сува, 59. Ту је вјеру проповједа, 60. А у њега народ гледа. 61. Ту се мучи и ту пости, 62. Док отпаде месо с кости, 63. Живио је како треба, 64. Чекајући милост с неба, 65. О Причешћу и навори, 66. Са страстима да се бори! 67. Нит' се жали нити једи, 68. Док Сатану побиједи. 69. У Острогу у пустињи, 70. На студени камен сињи, 71. Молитве је сузне дава, 72. Те пећину загријава, 73. И на томе душу грија, 74. Свети отац Василија! 75. Тај велики светац Бож'и 76. У Острогу жртву ложи, 77. Под гредама у клисури, 78. И сам себе на њу, тури 79. И спаси га вјера јака 80. Духовнога див-јунака, |
81. Те вријеме
не исплака, 82. Дух острошког пустињака! 83. Но се Бога удостоји, 84. Што ријетко светац који, 85. Јер та вјера не би празна, 86. Но небеске тајне сазна, 87. Виђе силе три небеске, 88. Из пећине витлејемске, 89. При његовој благој молби, 90. Острошка се греда проби, 91. Зби се чудо једног дана, 92. Изби вода ко с Јордана! 93. И то вода љековита, 94. Али окле Бог те пита? 95. Љековита и планинска, 96. Што у Бога светац иска, 97. Те владику држа жива, 98. И с њом народ причешћива. 99. И тај извор и дањ-дањи, 100. Нит' је виши нит' је мањи. 101. Ту и данас иду масе, 102. Те том водом руке квасе, 103. Моћ чудесну у њој виде, 104. Ту са страхом народ иде 105. Од те воде да обиде. 106. Ил' су пјани ил' су луди 107. Или живе у заблуди, 108. Ил' велика сила с Неба, 109. Учи народ како треба? 110. Ђе је овај свети отац, 111. И велики чудотворац, 112. Двадес' љета тражи спаса, 113. И Христово стадо паса. 114. На овако мучилиште, 115. Он од Неба милост иште, 116. Да с његове домовине, 117. Тровјековни јарам скине! 118. Та је српског рода дика, 119. Био вођа устаника, 120. Друг старије бесмртника! 121. Као јунак и владика: 122. Носио је под мантије, 123. Самокресе, пушке двије! 124. У лијевој руци Христа, 125. А у десној ханџар блиста. 126. Људску злобу не познава, 127. А свакоме милост дава - 128. Кога вређа - он опрашћа, 129. Ко га мрзи - он га схваћа! 130. Он све људе зове браћа. 131. Ето један смртник шта је 132. Па сав свијет његов да је, 133. Ту му спаса нема збиља, 134. Ако разум нема циља 135. Ал' Бог му се не оглуши, 136. Већ му даде покој души. 137. Једног дана, ваистину, 138. Оде Богу на истину, 139. Те толико мука, јада, 140. Све претрпје и савлада. 141. Шест година ту је лежа 142. Без задаха и трулежа; 143. Тјело у гроб закопато 144. Здраво оста као злато, 145. Нити му се разум просу, 146. Ка обични људи што су. 147. Јер његове свете мошти, 148. Бог сачува и овошти, 149. Да су свете, да не труну, 150. Да се њима људи куну. 151. Док глас Црном Гором пуче, 152. Да падају с неба луче; 153. И чудеса да се чине, 154. Код гробнице владичине, 155. И с Небеса глас доприје 156. Да се тајна та открије, 157. Острог сунце да огрије! 158. Док ево ти једног дана 159. На гроб тога великана, 160. Бану вјерни народ мали, 161. Да Божије име хвали - |
162. Што толико
чудо створи, 163. У слободној Црној Гори. 164. И тај народ зборит поче: 165. „Опрости нам, свети оче, 166. Што ће грешне руке наше 167. Да дотичу мошти ваше“! 168. И та маса што приступа, 169. Извадише цјелокупа 170. Из прашине и из блата, 171. Здрава као грумен злата, 172. Тор духовног стратилата! 173. То заради, то заслужи, 174. Зато му се Бог одужи. 175. Те те кости, грумен воска, 176. Чува земља црногорска 177. У образу од Острога, 178. Ка највећи дар од Бога! 179. Турско царство мре од страха, 180. Од чудесне шаке праха,. 181. Губили су силну војску, 182. На светињу Црногорску! 183. Два пут силу Омер-паше, 184. Црногорци крдисаше, 185. И силноме Сулејману, 186. Црногорац на пут стану! 187. „Крвавије двадес' дана“ 188. Задржаше Сулејмана, 189. Под гредама од Острога, 190. Те доћ у Спуж није мога! 191. Сломише му војску силну, 192. Све пропаде, све изгину, 193. А ТО војске што претече 194. Некуд оде и утече, 195. А осташе костурнице 196. Поврх тврде Планинице! 197. И Турци су себе клели, 198. Што су Острог палит хтјели?! 199. И још данас мру од страха 200. Од те чудне шаке праха. 201. Обични се разум диви, 202. Ђе да мртав чоек живи: 203. У Острошке дивље греде, 204. Ни да пије, ни да једе, 205. Да му свашто очи виде, 206. Да код њега народ иде, 207. Да му своје јаде каже, 208. Да од њега помоћ траже, 209. Да не може ватра за њ'га 210. Да не пали пушка на њ'га, 211. Да га тужне ране боле, 212. Да га друге вјере воле; 213. Чудесима да се бави, 214. Да га многи народ слави, 215. Да му тамјан тјело кади, 216. Да му восак душу слади, 217. Да над њиме звона јече, 218. Да цареви пред њим клече - 219. Све то може - кад Бог рече 220. Тебе народ, свецом зове, 221. Ти, духовни филозове, 222. Зато што су твоја дјела, 223. Ка бијели дан бијела; 224. Добровољно што си приста, 225. Распет себе поред Христа - 226. Ђе вјечити живот блиста! 227. Чим бих гријех свој окупа, 228. Па да видим цјелокупа, 229. Свечанога једног дана, 230. Тор духовног великана! 231. У будућност што ли пише; 232. Хоће ли се икад више 233. У планине ове наше, 234. Док на Ловћен облак јаше, 235. Док се људи - људи плаше, 236. Док Дурмитор муње троше, 237. Родит таквог Крстоноше?! |
|
Copyright by СрбијаЗемљаХероја 2006-2009 |