Родољубље – родољубље представља љубав и посвећеност унапређивању и стимулисању општег бољитка свог народа, жељу за његовим неометаним напретком, продужетком постојања, његовим јачањем и спремност појединца али и групе да се жртвује за ове циљеве како би очувала своју нацију и обезбедила јој њено место под сунцем. Међутим у овој дефиницији наилазимо на нелогичност употребљених термина. Корен речи родољубље јесте реч род. Род претставља ступањ развоја људске заједнице мањи од племена, народа и нације. Тако да самим коришћењем ове речи родољубље долази до грешке, јер значење речи родољуб представља љубав и посвећеност према целој нацији, према целом свом народу, а не према одређеном роду. Тако да би правилнији термин у овом случају био Национализам који заиста представља љубав према својој нацији (нација је виши ступањ развоја, односно друштва људске заједнице, од народа, мада су разлике између та два појма мале), међутим овај термин је последњих неколико деценија доживео сатанизацију и поистовећивање са национал-социјализмом и фашизмом. Истина је да екстремнији облици национализма се могу претворити у агресивни национализам који затим прелази у неки од два горепоменута облика. Међутим, прави национализам, и право значење те речи нема никакве везе са нечим лошим и нечим заснованим на мржњи, то је најбитнија разлика, национализам се темељи на љубави према “свом” народу, земљи, привреди, праву, култури, обичајима, начину живота итд. Али он подразумева и одбрану истих од било које врсте претње, и спремност појединца да жртвује себе и све себи драго зарад добробити целе нације и будућих нараштаја. Реченица (део реченице) српски род је апсурдна је Срби нису сви из исте породице и њених грана већ су настали од јако великог броја српских племена која су у себи садржала многе родове. Ако је та реченица пак употребљена у смислу рода као одвојене групе, то је опет апсурд, јер постоји само људски род, Срби су припадници људског рода, не рода великих мачака, примата или сличног, тако да ни тако употребљена реченица није исправана употреба речи из којих се састоји. Наравно “модерне дефиниције” национализма далеко одскачу од овога, те дефиниције се употребљавају од краја 20. века па све до данас, полако сатанизујући и нападајући прави идентитет национализма са циљем стварања мултикултуралних друштва у којима нације нису битне, чији је крајњи циљ стварање великог melting pot-а и потпуни нестанак свих народа и нација, тачније нестанак идентификације појединаца као припадника народа и нација.
Из овог разлога национализам је поистовећен са национал-социјализмом и фашизмом. Али као и у свакој лажи и извртању стварности и чињеница могу се наћи грешке. Тако је на пример, национал социјализам теорија која се залаже за расну чистоћу и потчињавање других раса, па чак често и народа, али уједно као политички систем представља “обожење” државе као врховног “тела”, и неопходности свих да своје интересе потчине државним. Што сасвим очигледно нема везе са национализмом, јер национализам пре свега ставља нацију (народ) и љубав према свему што тај народ јесте, свему што му припада и према самом народу.
Национализам нема претензије освајања и потчињавања, већ се често заснива на речима “мени оно што ми припада” и “туђе нећу, али своје не дам ја” (наравно лаички речено ради простијег разумевања).
Фашизам са друге стране исто пропагира обожење државе и напредак једне нације на рачун других. Он у ствари представља изопачен облик национализма, тачније екстремни агресивни национализам који је сличан обичном осим једне ставке а то је да своје циљеве не достиже напретком и унапређењем свог народа већ на штету других, односно на исти начин на који се западна Европа развила (освајајући и пљачкајући Константинопољ и Византију под изговором крсташког рата и наводног напада на Муслимане). Мада се фашизам заснива на истим вредностима, за разлику од национализма он је екстреман и “паразитски” (“на рачун других”).
Намерном употребом ових термина када се говори о национализму доводи се до његовог идентификовања са национал-социјализмом а преко њега и хитлеризмом, што код макар једног дела народа изазива одбојност. Многе државе користе разне покварене и подмукле методе попут ових али и других, много агресивнијих како би довеле до нестанка значајности нација и њиховог “топљења” у melting pot-у.
Данас нам говоре да је патриотизам добар а национализам лош, што је још једна лаж и игра речима. Наиме, патриотизам потиче од речи patria што значи држава, домовина, и он пре свега ставља домовину на прво место изнад интереса свих, његов циљ је исто затирање нација и обожавање државе, што ни мало не лиши на родољубље или национализам, већ баш на онај озлоглашени национал-социјализам и хитлеризам, док национализам потиче од речи нација (natia) што значи народ. Тако да се у речи патриотизам крије још једна замка за умове а то је навођење на нешто лоше путем бркања дефиниција патриотизма и национализма, и поистовећивања патриотизма са родољубљем а национализма са национал-социјализмом и хитлеризмом, док је стварна ситуација потпуно обрнута, што се може видети из пређачњег објашњења ових појмова. Тако да је реч патриотизам “оружије” модерних melting pot држава, попут С.А.Д.-а и других, помоћу којег се затире национализам, љубав према свом народу и сами народи а обожује се држава и пропагира као једини извор вере и једини битни елемет живота човека, држава је чак у тим случајевима и изнад породице.

Н.Б. сарадник покрета СЗХ