NAPOMNA--LISTA NIJE SKROZ KOMPLETNA

ЗЛОЧИН И ГЕНОЦИДА НАД СРПСКИМ НАРОДОМ У ОПШТИНИ КОЊИЦ (1992-1995.)

Архива из Београда, фебруар 1998. године

Конкретни подаци о масовном убијању Срба у Коњицу

1. АВРАМОВИЋ ЧЕДО, наставник математике, из Челебића, рођен 21.05.1945. у Челебићима, од оца Ратка и мајке Иконије, рођене Лазаревић, отац двоје деце. Ухапшен 09.05.1992. године код своје куће. Прво био у притвору у МУП-у у Коњицу, а крајем маја пребачен у логор Челебиће, који је 200 m удаљен од његове куће. У логору је био малтретиран и мучен. Хазим Делић и Есад Ланџо изводили су га пред "6" и тукли. Био је у тешкој психичкој кризи. Не зна се прави узрок његове смрти, могуће да је био струјни удар. Сведок 243/95-4 наводи да је ујутру, када се пробудио, видео да је један од каблова, који су висили испод таванице, отргнут и да Чедо лежи на земљи. Био је наг до појаса, а у пределу срца је имао црну мрљу (сведоци 380/94, 243/95-8, 100/94, 221/94-3/1, 283/94, 478/96-39, 375/97-2, 376/97- 2).

2. БАБИЦ БРАНКО, пензионер, из Бјеловћине код Коњица, рођен 24.05.1926. у Бјеловћини, од оца Боже и мајке Марије рођене Савић, ожењен, отац петоро деце. Живео је код своје куће у селу, које је било под контролом хрватско-муслиманске војске. Доведен у логор Челебиће 31.05.1992., а наредног дана је одведен у неки радни вод и више се није појавио. Његов брат (сведок 412/94-15) је сазнао да су Бранка и Миленка Вукала одвели Драго Солдо и још један и да су их на месту званом Паприца убили Салко и Шабо Мушић (сведок 478/96-39, 374/97-10).

3. БАБИЋ ПЕРО, пензионер, Врдоље, Коњиц, рођен 24.07.1936. у селу Врдоље, Општина Коњиц, ожењен, отац цетворо деце. Убијен 2. јуна 1992. у селу Врдоље код своје куће од стране његових комшија Новалића који су били припадници муслиманске војске. После петнаест дана пронађен је његов леш (сведок 478/96-39).

4. БАБИЋ РУЖА, рођена Зуровац, домаћица, село Бјеловћина, Општина Коњиц, рођена 1928. у селу Пребиловци, Општина Чапљина, удата, мајка троје деце, тежак инвалид, у кући је лежала непокретна. Нађена је мртва у својој кући десет дана након заузимања Бјеловћине и хапшења сина Слободана који је убијен у логору.

5. БАБИЋ СЛОБОДАН, портир у предузецу "Игман", из Бјеловћине, Општина Коњиц, рођен 02.12.1949. у Бјеловћини, Општина Коњиц, од оца Петка и мајке Руже, рођене Зуровац, ожењен, отац једног детета. Ухапшен је 21.05.1992. код своје куће од стране припадника хрватско-муслиманске војске и са осталим Србима доведен у логор Челебић. У логору је мучен на најсвирепији начин. Поред осталог набијали су му у уста цев пушке. Сместили су га у хангар "6". Сведок 376/97-2 наводи да је био сав црн од удараца, у доњем делу кичме је имао отворену рану, сви зуби су му били избијени, непце у усној дупљи разваљено ударцем врхом пушћане цеви, руке и ноге поломљене. Није могао да говори, нити да једе и пије. Пошто је био у врло тешком стању, после пет дана пребачен је у Коњиц, у "болницу за четнике", у Основној школи "3 мај" која је такође била логор за Србе Његова супруга (сведок 412/94-18) наводи да га је посетила и да њен супруг тада није могао да говори, јер је био у несвесном стању. Тело му је било сво у модрицама од удараца, на рукама је имао пликове, сигурно од опекотина, а језик и ресица су му били исечени. Умро је 5. јуна 1992., а супруга је добила тело 07.06.1992. и сахранила га на гробљу у Бјеловћини. По изјави логораша највише га је тукао Жељко Мликота из Сеонице. Сведок 357/97-2 који га је спремао за сахрану наводи да су по грудима били видрни трагови удараца тупим предметом, да му је била смрскана лева рука, избијени зуби и размрскано горње непце (сведоци 100/94, 236/94, 221/94-1, 380/94, 412/94-15, 478/96-39, 357/97-2, 375/97-2, 376/97-2).

6. ВУЈИЧИЋ ВАСО, звани "КИСА", дипломирани правник, радио у скупштини општине Коњиц као тржишни инспектор, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 1958. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Петра и мајке Јованке, рођене Жордић, ожењен, отац двоје малолетне деце. Када су припадници хрватско-муслиманске војске заузелу Брадину Васо се, са осталим Србима, 26. маја 1992.предао припадницима хрватско-муслиманске војске. Потерани су у логор Челебићи. На путу према логору, код кафане Пере Мркајића изведен је из колоне са браћом Живак (Слободаном и Велимиром). Одведени су сто метара према Српској цркви у Брадини и стрељани. Три дана касније близу Калиновика је ухапшен његов брат Драган са групом Срба који су покушали да се пребеце на српску страну и убијен приликом спроводења у логор Челебићи (доказ 478/96-40, 434/97-1, 361/97-2). 7.

96. КУЉАНИН МИРОСЛАВ, из Блаца, Општина Коњиц, рођен 23.03.1975. у селу Блаце, Општина Коњиц, од оца Воје и мајке Цвије. Убијен 1. јуна 1992. од муслимана комшија припадника хрватско муслиманске војске. Мирослав је убијен код своје куће, на месту Лисац, док је чувао стоку. Дуго је лежао мртав изнад села јер муслимани нису дали да се пренесе до гробља. Прва је дошла мајка Цвија која је гледала како га убијају. Са мужем га је пренела до села. Муслимани су пуцњавом ометали копање гроба. Сви би се разбежали а мајка је остајала сама и копала је гроб три дана док га није сахранила. Мирослављевог оца Воју убили су комшије муслимани петнаестак дана касније (сведок 478/96-39).

97. КУЉАНИН НЕДЕЉКО, учитељ, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 1958. од оца Васе и мајке Анђе, отац двоје малолетне деце, рањен у ногу 25. маја 1992. приликом напада муслиманско-хрватских снага на Брадину. Лекар који га је прегледао констатовао је да је неопходно болничко лећење. Пребацили су га у кућу родитеља где му се стање погоршало, а наредног дана 26. маја, када су Хрвати и муслимани освојили Брадину, сакупили су сво затећено српско становништво, па како Недељко није могао да хода изнели су га из подрума. Када су војници видели да је Недељко рањен, питали су Недељковог оца, сведока 478/96-40, да ли хоће да убију њега или сина, па када им је сведок одговорио "ми нисмо криви, а ако треба неког да убијете убијте мене", рекли су му "нећемо убити тебе, већ њега". Убрзо после тога на 10 m од својих улазних врата отац је видео Недељков леш, кога су у међувремену убили, и почео је да кука, због чега су га војници тукли. Отац му је отеран у логор а мајка и супруга ноћу су сакриле његов леш, држале га до зоре у подруму и кришом га сахраниле у башти поред куће (сведоци 412/94-21, 234/95-3, 872/95-19 и 478/96-39).

98. КУЉАНИН ПЕРО, радник, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 16.03.1965. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Реље и мајке Јоке, рођене Вулић, ожењен. У време његовог убиства жена му је била трудна и после је родила кћерку. Убијен 26. маја 1992. од припадника хрватско-муслиманске војске у Брадини. Леш је нађен тек осамнаест дана након убиства. Брат Раденко му је убијен приликом напада на Брадину (сведоци 234/95-3 и 478/96-39).

99. КУЉАНИН ПЕТКО, радник, из Хаџића, рођен 1930. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Максима и мајке Журде, ожењен, отац једног детета. Пре рата радио у Ремонтном заводу у Хаџићима. На почетку рата избегао у Брадину и ту био до пада Брадине 26. маја 1992. Покушао да пређе на српску територију и губи му се сваки траг. Наводно убијен код Крешева.

100. КУЉАНИН ПРЕДРАГ звани "Мачк", металостругар, из Доњег Села, Општина Коњиц, рођен 29.09.1964. у Доњем Селу, Општина Коњиц, од оца Недељка и мајке Маре, неожењен. Ухапшен 22. маја 1992. код своје куће када су припадници хрватско-муслиманске војске заузели његово село. Спроведен је у логор у Мусалу у Коњицу, где је рањен 15. јуна исте године од гранате испаљене са муслиманске стране. Умро на путу за болницу. Сахрањен у Доњем Селу. Том приликом је тешко рањен и његов отац Неђо (доказ: 221/94-14, 440/94-2, 454/95-17, 454/95-18, 496/95, 478/96-39, 434/97-1).

101.КУЉАНИН РАДЕНКО, професор, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 22.03.1959. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Реље и мајке Јоке, рођене Вулић, неожењен. Убијен 26. маја 1992. у Брадини од припадника хрватско-муслиманске војске која је тада заузела Брадину. После је један од хрватских војника цинично рекао његовој родбини: "Ено вам професора, остао је у потоку". Неколико дана касније пронађен је његов леш. Нашла га је мајка која га је сама сахранила. (сведоци 234/95-3 и 478/96-39).

102.КУЉАНИН РАДОСЛАВ, ученик из Блаца, Општина Коњиц, рођен 20.01.1975. у селу Блаце, Општина Коњиц, од оца Милована и мајке Јоке. Убијен 18. јуна 1992. у Рацици од комшија муслимана припадника муслиманске војске. Припадници хрватско-муслиманске војске 15. маја 1992. заузели су село Блаце, куће запалили, а народ је избегао у кањон реке Ракитнице. У групи заробљених Срба који су 16. јуна покушали да пређу на српску страну био је и Радослав. У његовом убиству су учествовали Реџо Балић из Бала и Зоран Карловић.

103.КУЉАНИН РАЈКО, земљорадник, из Блаца, Општина Коњиц, рођен 31.07.1935. у селу Блаце, Општина Коњиц, од оца Перка и мајке Ане, рођене Савчић, ожењен, отац петоро деце. Убијен у Рацици 18. јуна 1992. од суседа муслимана припадника муслиманске војске. Са њим је убијен и његов син Слободан. Они су са преосталих 12 Срба из Блаца покушали 16. јуна 1992. да пређу на српску територију. Сви Срби су ухваћени и затворени у Рацици. После два дана мушкараце су одвели и побили. У групи заробљених Срба био је и Рајков син Слободан. У убиству ове групе учествовали су Реџо Балић из Бала и Зоран Карловић.

104. КУЉАНИН РАТОМИР, пензионер, из Брадине, Општина Коњиц, роден 1914. у Брадини, од оца Ђуре и мајке Стане, ожењен, отац петоро деце. Убили су га припадници хрватско-муслиманске војске 26. маја 1992. у његовој кући у Брадини коју су касније запалили. Његов леш је пронађен угљенисан (сведоци 412/94-22, 234/95-3 и 478/96-39).

105. КУЉАНИН СЛОБОДАН, електромеханичар, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 10.02.1960. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Максима и мајке Стане, ожењен, отац двоје малолетне деце. Убијен 26. маја 1992. код своје куће, у засеоку Суљина Страна у Брадини, од припадника хрватско-муслиманске војске (сведоци 872/95-19, 478/96-39).

106. КУЉАНИН СЛОБОДАН, ученик, из Блаца, Општина Коњиц, рођен 08.06.1974. у селу Блаце, Општина Коњиц, од оца Рајка и мајке Фимије, неожењен. Слободан је 16. маја 1992. са групом од 112 Срба био кренуо ка Калиновику, у правцу српске територије. Са пола пута вратило се њих десет, међу којима су били Слободан и његов брат Миле. Вратили се да виде шта је са родитељима који су остали на Блацама. Село је већ било спаљено а становништво избегло у Ракитницу. Повремено су долазили у село. Ту се једно време крио са родитељима, комшијама и рођацима, до 16. јуна, када је са 12 Срба кренуо у правцу Калиновика. Међутим истог дана су враћени и затворени у Рацицу, где су били до 18. јуна када су мушкарци одведени у непознатом правцу и побијени.

107. КУЉАНИН СРЕТКО, звани Беко, радник, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 1960. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Раде и мајке Душанке, ожењен. Син јединац му је рођен два месеца после његовог убиства. Сретко је убијен 26. маја 1992. од стране припадника хрватско-муслиманске војске на Братисаву изнад Брадине. Био ухапшен када је пошао у амбуланту да извади зуб. Сутрадан су му одсекли главу и однели је у Коњиц, носили је по Коњицу, набијали на колац и шутирали. Истог дана када је погинуо ухапшене су му мајка, сестра и супруга и одведене у Коњиц у логор Мусалу (сведоци 104/96, 541/96-2 и 478/96-39).

108. КУЉАНИН СТАНКО, радник, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 09.04.1949. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Јова и мајке Саве, ожењен, није имао деце, инвалид - био је потпуно глухонем. У јулу 1992. протеран у Доње Село које је тада било под контролом хрватско-муслиманских снага и тамо је живео као избеглица. За време сукоба Хрвата и муслимана у коњићкој општини у априлу (или јуну) 1993. убили су га припадници муслиманске војске, међу којима је било и муџахедина из арапских земаља. Био је међу ретким Србима који су остали у том селу (доказ: 478/96-39, 434/97-1).

109. КУЉАНИН ТИХОМИР звани "Тицо", столар, из Доњег Села, Општина Коњиц, рођен 25.07.1965. у Доњем Селу, Општина Коњиц, од оца Јанка и мајке Јоке, неожењен. Ухапшен 22. маја 1992. код своје куће када су припадници хрватско муслиманске војске заузели његово село. Спроведен је логор у спортској дворани Мусала у Коњицу, у којој је погинуо 15. јуна исте године од гранате испаљене са муслиманских положаја. Сахрањен у Доњем Селу (сведоци 221/94-14, 440/94-2, 454/95-17, 454/95-18, 496/95, 478/96-39).

110. КУРЕШ БОГДАН, пензионер, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 15.01.1923. у Билеци, од оца Томе, ожењен, отац двоје деце. Убијен 27. маја 1992. од припадника хрватско-муслиманске војске испод куће Душка Мркајића. Према изјавама сведока убио га је плаченик звани "швабо" који је са једном женом из "зелених беретки "палио српске куће у Брадини (сведок 478/96-39).

111. ЛИЈЕСКИЦ НОВАК, звани Гиго, пензионер, из Коњица, улица. 10. херцеговачке бригаде, рођен 04.04.1930. у Ужицу, од оца Бранислава, ожењен, отац двоје деце. Ухапшен 6. маја 1992. у свом стану у Коњицу од припадника хрватско-муслиманске војске. Убијен 7. маја и баћен у Јабланићко језеро заједно са Славком Сушом. Четири дана касније вода је избацила њихова тела испод висећег моста у Острошцу. Сахрањен на православном гробљу у Острошцу (сведоци 478/96-39, 58/97).

112. ЛОЈПУР ВУЧКО, пензионер, из Врдоља, Општина Коњиц, рођен 20.02.1924. у селу Врдоље, Општина Коњиц, од оца Лазара, ожењен, отац троје деце. Убили су га 01.09.1992. муслимани, припадници муслиманске војске које је предводио Митке Авде Пиркица из Коњица. Пошто су га претукли у његовој кући, оставили су га тешко повређеног и закључали, па је умро након два сата. Сутрадан, у време његове сахране кућа му је опљачкана, а стока отерана (сведок 332/96-4 478/96-39).

113. ЛОЈПУР ЂУРО, пензионер, из села Џепи (Врдоље), Општина Коњиц, рођен 1924. у селу Џепи, од оца Која, ожењен, отац троје деце. Убили су га муслимани 13. (15.) септембра 1992. код његове куће (сведок 478/96-39).

114.ЛОЈПУР ЈАЊА, рођена Голубовић, домаћица, из села Џепи, Општина Коњиц, рођена 1941. у селу Блаце, од оца Мирка, удата, мајка двоје деце. Живела у Коњицу одакле је избегла у мају 1992. Убијена 13. (15.) септембра 1992. на Врдољу, када и Ђуро Лојпур (сведок 478/96-39).

115.МАГАЗИН ЂОРЂО (Ђуро), пензионер, из Варда, Општина Коњиц, рођен 27.08.1927. у селу Џепи, Општина Коњиц, од оца Трифка, ожењен, отац тројице синова, ратни инвалид. Убијен 2. маја 1992. пред Српском православном црквом у Коњицу. Убио га комшија муслиман Незир Чомага док је Ђорђо поправљао порушену ограду око цркве коју су ноћ раније порушили муслимански фундаменталисти, а цркву оскрнавили. То је био први убијени Србин у коњичкој општини (сведок 478/96-39).

116. МАГАЗИН ЈАЊА, домаћица, из Загорице, рођена 1925. Убијена 10. јануара 1994. у Коњицу код железничке станице. Са њом је убијена Цвија Сердар. Прво су опљачкане, па убијене. Дуго нису биле сахрањене.

117. МАГАЗИН ЈЕЛИЦА, рођена Жужа, домаћица, из Живашнице, Општина Коњиц, супруга Панте Магазина, рођена 04.01.1936. у селу Острожац, општина Јабланица, од оца Луке, мајка двојице синова. Убијена са супругом Пантом 1. јула 1992. Нађени су мртви на сметлишту у Живашници. Синови су им тада били у логору у Челебићима (сведок 478/96-39).

118. МАГАЗИН МЛАДЕНКА, из села Џепи, Општина Коњиц, рођена 16.08.1968. у Ђепима, Општина Коњиц, од оца Неђе. Убијена ноћу 7. маја 1992. на Загорицама од припадника хрватско-муслиманске војске, из митралјеза са брда Градине, када су припадници хрватско-муслиманске војске под командом Звонка Зовка заузимале војни објекат Љута (332/96-4).

119. МАГАЗИН НИКОЛА, звани Шако, пензионер, из села Џепи, Општина Коњиц, рођен 1937. у селу Џепи, од оца Обрена, ожењен, отац троје деце. Одведен крајем маја 1992. из колибе Хрвата Звонка Типурића, на планини Радобоља, у непознатом правцу и убијен. Типурић је касније причао да је у време Николиног нестанка на планини видео Ислама Дувњака, муслимана из села Џепи, Николиног првог комшију (сведок 478/96-39).

120. МАГАЗИН ПАНТО, возач, из села Живашница, Општина Коњиц, рођен 14.10.1939. у селу Џепи, Општина Коњиц, од оца Душана, ожењен, отац двојице синова. Убијен са супругом Јелицом ноћу 1. јула 1992. недалеко од своје куће у Живашници, у потоку према Џепима. Сумња се да их је убио Рамо Мацић, муслимански екстремиста и припадник муслиманске војске тзв. Армије Босне и Херцеговине (сведок 332/96-4 и 478/96-39).

121. МАНИГОДА НИКОЛА, пензионер, из Доњег Градца, Општина Коњиц, рођен 15.01.1934. у селу Добригошће, Општина Јабланица, од оца Трифка, ожењен. Убијен 26. јануара 1993. код своје куће у Градцу. Убиле су га комшије муслимани, припадници муслиманске војске, док је чувао стоку. Убијен с леђа, цео шаржер из аутомата испаљен је у њега. Иза Николе остало седморо деце: два сина и пет кћери (сведок 478/96-39).

122. МИЛИНКОВИЋ РАДМИЛО - РАДЕ, рођен 1957. у селу Липик, Општина Гацко, од оца Милоша, ухваћен 14. маја 1992. приликом напада хрватско-муслиманске војске на српсtbo

126. МИЉАНИЋ ГОЈКО, пензионер, из Брадине, рођен 24.05.1931. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Саве и мајке Милице, рођене Куљанин, ожењен, отац троје деце. Убијен је у логору Челебићи 27. маја 1992. када су сви затвореници доведени из Брадине пребијани више сати. Тешко повређен је убачен у хангар са осталима. Ставили су га на неки сандук у хангару "шестица". Логораши нису смели да му пруже помоћ. Стално је био у коми и умро је после три дана, 30.05.1992. на рукама свога сина Сава. Леш су изнели из хангара тек након два дана (сведоци 100/94, 236/94, 260/94, 607/94, 148/95, 234/95-12, 243/95-4, 243/95-6, 274/95, 872/95-18, 478/96-39, 264/97-2, 434/97-1, 352/97-2).

127. МРКАЈИЦ ВОЈИСЛАВ, пензионер, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 19.12.1927. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Спасе и мајке Стане, ожењен, отац две кћери. Ухапшен 12. јула 1992. у Брадини од стране припадника муслиманске војске, након чега је спроведен у МУП у Коњицу. У затвору је претућен, а после је пребаћен у логор Мусалу. Након 25 дана пуштен је из логора, али је од последица мучења умро на путу за село Загорице (сведок 478/96-39).

128. МРКАЈИЦ ЗОРАН, радник, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 18.11.1957. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Мирка и мајке Радмиле, неожењен. Приликом напада хрватско-муслиманске војске на Брадину 26. маја 1992. био је тешко рањен и умро је сутрадан јер му се није могла пружити адекватна лекарска помоћ. Отац Мирко је убијен истога дана, а брат Васо отеран у логор у Челебиће (сведоци 234/95-3 и 478/96-39).

129. МРКАЈИЋ ИЛИЈА, пензионисани железничарски радник, из Брадине, рођен 17.07.1933. у Брадини, од оца Мирка, ожењен, отац двоје деце. Срчани болесник. Имао је мождани удар и шећерну болест. У логору Челебићи је пребијан тако да се једва кретао. Боравио је у "болници за четнике". Умро је од последица пребијања (сведоци 630/94-1, 148/95, 100/94, 380/94 и 478/96-39, 361/97-2).

130. МРКАЈИЋ МИРКО, звани "Кнез", радник, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 11.03.1930. (1933.) у Брадини, од оца Васе и мајке Љубице, ожењен, отац троје деце. Убијен за време напада хрватско-муслимске војске на Брадину 26. маја 1992., са Тодором и Јовом Жужом, у потоку иза куће Божидара (Бранка) Жуже. Дан раније убијен је његов син Зоран (сведоци 412/94-21, 234/95-3, 478/96-40 и 478/96-39).

131. МРКАЈИЋ ПЕТАР, звани "Перко", металостругар, из Коњица, рођен 1941. у Брадини, општина Коњиц, од оца Ђока и мајке Драгиње, ожењен, отац двоје деце. За време напада хрватско муслиманске војске на Брадину 26. маја 1992. ухапшен пред својом кућом у Брадини. Истог дана отеран у Спортску дворану. Приликом пријема у логор претучен, након чега је полицајац Мехо, таксиста из Коњица, пуцао у њега. Његов леш је дуго био у каналу поред пута близу кафане "Калимеро" (сведоци 234/95-3, 478/96-39, 514/96-12, 264/97-2).

132. МРКАЈИЋ ПЕТКО звани "Перо", приватни угоститељ из Брадине, власник кафане "Жаре", рођен 22.10.1928. у Брадини, од оца Ђорђа, ожењен, отац двоје деце. После заузимања Брадине покушао да пребегне на Српску територију, али је на Бјелашници био ухваћен и пребаћен у логор Челебићи. У логору је изводен из хангара и тучен од стране Ланџо Есада, Кема, Миралема Мацановића, зв. "Маца", и једног шиптара. Имао је страховитих болова. Око 10-15 дана је лежао непокретан, а онда су га пребацили у стационар, у коме га нису лећили и у коме је умро око 17. (12.) јула 1992. Његов леш је из логора морао да изнесе његов син - сведок 540/96, кога су натерали да при томе пева. Сахрањен у дворишту цркве (сведоци 100/94, 221/94-1, 221/94-3/1, 221/94-6, 236/94, 260/94, 283/94, 380/94, 488/94-7, 234/95-11, 243/95-4, 274/95, 454/95, 872/95-19, 872/95-20, 478/96-39, 352/97-2, 361/97-2, 375/97-2, 376/97-2).

133. МРКАЈИЋ РАДЕ, инжењер, из Коњица, рођен 1938. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Мирка, ожењен, отац двоје деце. Убијен 26. маја 1992. пред својом кућом у Брадини од припадника хрватско-муслиманске војске када је излазио из подрума. Био је без оружја (сведоци 70/96 и 478/96-39).

134. МРКАЈИЋ САВО, пензионер, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 1932. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Спасе и мајке Стане, рођене Глигоревић, ожењен, отац двоје деце. Приликом напада хрватско-муслиманских снага на Брадину 26. маја 1992. одведен у логор Челебиће. Био је страховито претучен и у тешком стању пребацен у затворски стационар, где је извесно време "лецен", а потом отпуштен из логора. Умро у новембру 1994. године од последица муцења у логору. Припадници хрватско-муслиманске војске убили су му сина Спасу, а кћерка му је умрла у току рата.

135. МРКАЈИЦ СПАСОЈЕ, дипломирани економиста, из Брадине, Општина Коњиц, рођен 25.08.1958. у Брадини, Општина Коњиц, од оца Саве и мајке Борке, неожењен. За време напада хрватско-муслиманске војске на Брадину 26. маја 1992. тешко рањен у груди у Мркајића Бари. Нађен мртав после 18 дана у Дубоком потоку (сведоци 478/96-39, 352/97-2).

136. МРКАЈИЦ ШЋЕПАН - ШЋЕПО, пензионисани путар, из Брадине, рођен 20.09.1929. у Брадини, од оца Риста и мајке Савке, ожењен, отац једног детета. Ухапшен у Брадини 26.05.1992. од припадника хрватско-муслиманске војске и споведен у логор Челебиће. Био затворен у тунели званом "9", где је био стално пребијан. Од батина је изгубио разум. Њега је пред свима убио Ланџо Есад тако што га је довео до средине хангара, наредио му да клекне и да стави руке иза главе и тада је поћео да га туће кундаком и ногама све док није издахнуо. По наводима једног сведока умро је 6. јуна 1992. у Спортској дворани Мусала (сведоци 260/94, 100/94, 221/94-6 и 478/96-39, 361/97-2).

137. НЕНАДИЋ СИМО, пензионер, из Бијеле, Општина Коњиц, рођен 04.06.1910. у селу Бијела, Општина Коњиц, од оца Трифка, ожењен, отац четворо деце. Заклан 14. септембра 1994. у својој кући у Бијелој од припадника муслиманске војске. Био је тежак болесник и лежао је непокретан у својој кући Када је муслимаска војска напала Бијелу 12. септембра 1994. и два дана касније ушла у ово село у њему је нашла само овог непокретног старца и двојицу нервних болесника Срба. Симу су убили, а другу двојицу одвели у логор.

138. НЕНАДИЋ МИЛОСАВ, нервни болесник, из Бијеле, Општина Коњиц, рођен 1930. у селу Бијела, Општина Коњиц, од оца Младана и мајке Косе. Ухапшен 14. септембра 1994. у Бијелој када је муслиманска војска заузела ово село. Био у логору у Спортској дворани у Коњицу до марта 1995. када је размењен у Сарајеву. У логору је малтретиран. После изласка смештен је у душевну болницу у Соколцу где је умро у мају 1996.

139. НИНКОВИЋ ЖАРКО, пензионер, столар, из села Џепи (Врдоље), Општина Коњиц, рођен 1936. у селу Врдоље, Општина Коњиц, од оца Марка, ожењен, отац једног детета. Убијен 21. августа 1992. у Врдољу заједно са супругом Зором. Убили су их комшије муслимани, припадници муслиманске војске. У овом рату убијена су му два брата Радомир и Рајко и два сина од старијег брата Марка: Мирко и Стево (сведоци 221/94-1, 478/96-39).

140. НИНКОВИЋ ЗОРА рођена Видојевић, домаћица, из села Џепи (Врдоље), Општина Коњиц, рођена 28.06.1941. у селу Загорице, од оца Петка, удата, супруга Жарка Нинковића, мајка једног сина, убијена 21. августа 1992 на Врдољу заједно са супругом Жарком (сведоци 221/94-1, 478/96-39).

141. НИНКОВИЋ МИРКО, радник, из Доњег Села, Општина Коњиц, рођен 28.03.1957. у селу Врдоље, Општина Коњиц, од оца Марка и мајке Милеве, ожењен, отац двоје деце. Ухапшен 23. маја 1992. у Доњем Селу од стране хрватско-муслиманске војске и спроведен у логор - Спортску дворану у Коњицу. Погинуо 15. јуна 1992. од гранате испаљене са муслиманских положаја. Мирков стр